Imigrantska kriza nameće kontroverze koje nije lako preseći jednosmernim odlukama. Ne vidi se kraj kolonama izbeglica. Upadljivo je odsustvo zajedničke politike EU čije su države krajnje odredište pridošlica čije namere, lična kultura i opredeljenje nisu unisoni. Još uvek su u neskladu potreba da se migranti humano tretiraju, i neophodnost da oni poštuju vladavinu prava i visoko postavljene norme jednakosti i sloboda. Evropa sada uvozi sve one vrednosti koje je odbacivala u toku nekoliko vekova moderne istorije, pre svih mizoginiju i političku religiju. Pojedinci i grupe među migrantima, ponekad udruženi s domicilnim stanovništvom neposrednog ili daljeg bliskoistočnog i afričkog porekla, bez obzira na brutalno ponašanje, kriminal i varvarstvo, uživaju izričitu podršku levičarskih političara, organizacija i grupa za zaštitu ljudskih prava. Društvenim mrežama se šire poruke ekstremne desnice, paranoika i asocijalnih bolesnika.
Pojedini evropski zvaničnici otvoreno se svrstavaju na stranu imigrantskih grupa sklonih nasilju. Francuska ministarka pravde Kristijan Taubira, poreklom iz Gijane i ekstremna levičarka, povukla se iz vlade nespremna da podrži (odocnele) mere protiv terorizma, uključujući produženje vanrednog stanja i oduzimanje francuskog državljanstva. Kad je britanski prvi ministar Dejvid Kameron nasilne imigrante u Kaleu nazvao „grupom“ ili „družinom“ (bunć) usledile su reakcije laburista koji su ga optuživali da nije „prikladno“ niti „državnički“ da koristi takve izraze o jednome „složenom i osetljivom pitanju“, da je to „uvredljivo“ i „vodi podelama“, dok laburistički lider Džeremi Korbin smatra da su huligani iz Kalea u Britaniji dobrodošli. Pojedine feminističke grupe i mediji implicitno dopuštaju da evropske devojke i žene budu predmet nasilja onih u kojima se sakupljaju mržnja i gnev protiv vekovnih kolonijalnih porobljivača, dok se odriče svaka politička odgovornost domicilnih država i nacija Bliskog istoka i Afrike za kolaps politike, ekonomije i bezbednosnih sistema. „Devojke koje piju pivo zaslužuju da ih 'vatamo“, izjavio je jedan od napadača u Kelnu, dok su policija i mejnstrim mediji dugo zataškavali događaje koje potresaju i Dansku, Holandiju ili Švedsku. Sedamnaestogodišnjoj devojci iz Danske preti zatvorska kazna jer se od pokušaja silovanja odbranila suzavcem, ali nije jasno poreklo napadača. Niti je važno, jer deo evropske javnosti očito prihvata uvezenu normu da „devojke koje piju pivo“ …
Jedna od posledica političkog ekstremizma i relativizacije vladavine prava zastupljenih u zvaničnoj politici Olandove levice jeste odlazak više od 8.000 francuskih Jevreja u Izrael tokom 2015, pred gotovo svakodnevnim napadima i pritiscima.
Deo sveta kojem Srbija pripada u poslednjim decenijama nije uživao konstruktivnu trpeljivost evropske javnosti i institucija. Bilo je vidno odsustvo političke korektnosti dok su se ocenjivale politike i mentaliteti Balkana i njegovih naroda. Možda je Balkan zaista teret Briselu. Jedna od naših poslednjih nada je da će pritisci zvanične Rusije i imigrantska kriza primorati evropske zvaničnike da nas tretiraju poput dela, a ne viška jedne celine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
