Elita i plebs 1Foto: Medija centar

Bedu osećam svuda oko sebe, ponekad i u sebi, i u svojoj neposrednoj okolini, koliko mi pamćenje doseže. Prizor stvarnosti nisu bili Bitef, Fest i slične bahanalije ostrvljene elite koja se bahatila na grbači svih koji su stvarali profit, ili cele Jugoslavije koja se zaduživala. Prizor stvarnosti, od najranijih dana sivila u kojem sam ponikao, i u kojem ću skončati, ostali su železnička i autobuska stanica, navijačke tribine, pijace, buvljaci, prosjaci i ulični preprodavci, inflacije i hiperinflacije, ratovi i sankcije, drugari iz JNA.

Na samom početku Vučićeve lične vlasti politička inicijativa bila je ponovo na strani dva ili dva i po miliona najsiromašnijih. Sirotinja su, najmanje u duši, i naši najbogatiji ljudi. Pretpostavke, koje su se obistinile, da će se ponoviti sve važne karakteristike Miloševićeve lične vlasti, zasnovane na podršci istovetnog biračkog tela, postale su ogromna snaga nezadovoljstva i raspaljenih emocija.

Zbog uzajamnih slabosti vlasti i opozicije, i u stalnom vanrednom stanju medijskog terora i manipulacija, političko i socijalno nezadovoljstvo se, međutim, teško uspeva sažeti na nekoliko osnovnih političkih stavova koji bi razjasnili ne samo putanju izlaska iz političke krize, nego, pre svega, iz beskrajnog siromaštva. Sva ova ukleta beda čini nas ojađenom, usamljenom oazom besmisla u prostranstvu evropskog sveta koji nas, uporno, ubrzano ostavlja za sobom.

Mogu osećati lično zadovoljstvo u odnosu na svaku ljudsku jedinku iz našeg društva koja je uspela da se trajno izbavi iz gliba našeg kolektivnog prokletstva. Predsednica vlade Ana Brnabić uživa sve privilegije evropskog građanstva i evropskog standarda. Ali predsednici vlade sigurno ne pada na pamet da ostatku srpskog društva predoči izazove, zadatke i benefite istoga onog puta koje su prešle Slovenija i Hrvatska u procesu evropske integracije koja je podrazumevala ulazak u NATO.

Napuštanje zone siromaštva za Sloveniju i Hrvatsku podrazumevalo je reforme institucija, usklađivanje sa evropskim pravnim nasleđem, normama i standardima, brigu o životnoj sredini (Slovenija je globalni lider čiste prirode). Ana Brnabić sigurno neće, na godišnjicu Oluje, pozvati na bratstvo, jedinstvo, obostrano praštanje i razumevanje, ili suočavanje sa zajedničkom regionalnim i globalnim izazovima.

Ali će uživati u Hrvatskoj, sigurno najlepšem mestu na planeti, lišena ikakve empatije prema zarozanoj, obogaljenoj Srbiji, prožetom očajanjem, zabludama, neznanjima i omrazom. Srbiju u bedi ne održavaju oni koji u bedi obitavaju, nego oni koji od iste bede profitiraju. Srećan sam da je i predsednik Republike uspeo da oseti bogatstvo i superiornost evropskog sveta, gde boravi u svojim satima odmora, ili poslova. Taj svet je sistemska i etička suprotnost svemu u čemu je ponikao. Ali on u taj svet ne namerava da uključi Srbiju kojom upravlja sa sve očiglednijim strahom čije mi je poreklo nepoznato.