Jutka je hologram Slobodana Miloševića 1Foto: Medija centar

U bezakonje spada i nemogućnost društva u celini da se, posredstvom zakonski uređenih medijskih servisa, informiše o činjenicama i činiocima stvarnosti, i na osnovu toga zauzima stavove. Braneći Jutku, Vučić kao da brani sebe, postajući Jutka, jer Jutka nikad neće postati Vučić, na isti način na koji Vučić nije uspeo da postane Šešelj.

U osnovi piramide nasilja i bezakonja je stara dilema, o kojoj nikad nije postignut društveni dogovor, ko je trebalo da sudi Miloševiću. Premijer Đinđić je tada zauzeo stav, da neće povlađivati volji većine, jer bi u tom slučaju domaći sud oslobodio Miloševića i presudio njemu, a Srbija ostala da trune i nestaje u zločinu i izolaciji. Zbog te, i ostalih važnih odluka, Đinđić je likvidiran.

Ali je Đinđiću i njegovim saradnicima uspelo da Srbiju dovoljno udalje od prethodne prošlosti, i postave osnove novih institucija i društvenog poretka, zdravijeg i slobodnijeg, u istom vremenu koje će proteći od početka protesta protiv Vučića i njegove vlasti do narednih izbora. Pomenuto vreme su i vlast i opozicija potrošili tako, da je vlast oslabila i pobegla Šešelju, a opozicija, koja je proteste efikasnije rasturila od vlasti, pobegla od jasnih, verodostojnih planova za budućnost. Zato verujemo da će sud primeniti zakon samo ako se promene partije na vlasti, pa će naredna vlast suditi prethodnoj, ako se drugačije ne dogovore.

Ali hijerarhiju nasilja i bezakonja nećemo zameniti hijerarhijom zakonitosti i pravde ako ne donesemo odluku o pristupanju u evropski poredak primenom poglavlja o pravosuđu i bezbednosti.

Upravo kako bi se i Jutka, s Vučićem, smestio u Šešeljevo krilo, a Milošević, Karadžić i generali bili abolirani, komandna odgovornost prepuštena je ambasadoru Rusije koji usmerava našu spoljnu politiku, time i unutrašnje pravo i pravdu, dok Putinovi kagebeovci iz vikenda u vikend premlaćuju mirne demostrante, hapse, truju i ubijaju lidere opozicije.

„Prijatelj Srbije“ Si Đinping slično postupa u pokušajima da Hong Kong svede na status kineske Ramale. Neće postojeći poredak osuditi i Miloševića i Jutku bez međunarodne, evropske alternative tome poretku. Zato i Vučićeve i opozicione elite ponavljaju da ćemo u EU samo po našim uslovima.

Na liniji komandne odgovornosti koju je postavio ruski ambasador, odbijen je poziv država Kvinte da se obustavi opstrukcija pristupu Kosova međunarodnim institucijama. Ulaskom Kosova u Interpol (a naročito ulaskom Srbije i Kosova u EU i NATO), Kosovo sigurno ne bi bilo više nezavisno od Srbije, naprotiv, i bila bi uspostavljena efikasnija kontrola nad poslovima koji se obavljaju i posredstvom severnih teritorija. Ali su poslovi i Jutka prioritet, na isti način na koji je to bio Milošević.