Foto: Medija centar

Ponovo dve Srbije, sad jedna za Rusiju, druga za Hrvatsku. Ministar iz vlade, koji je tamo kako bi mu, opet u korist Rusije, oprali lopovsku biografiju, zahteva da se navija za Rusiju. To „strateško partnerstvo“ najlogičniji je nastavak bratoubilačkog rata, verovatno ne samo mirnim sredstvima. Ubijen je Oliver Ivanović, SPS drži „duboku državu“ i spoljne poslove. Iz istih krugova Vučiću prete sudbinom Đinđića.

U košmaru bespuća, bezidejnosti i apsurda, i opozicija, s dubokom državom, huška protiv Vučića koji navodno predaje ili prodaje Kosovo. Izborom novog predsednika Demokratske strane opozicija ostaje bez evropske politike, ako je uopšte značajna vračarsko-pašnjačka družina koja na istom Vračaru ne prelazi cenzus.

Evropa nije do Urala i Krima. Evropa je Unija. Evropa je, za Srbiju, vizija nove Jugoslavije, u bilo kom obliku ili formalnom uređenju. Jednako vredna Evropa, za nas, okupila se na ovonedeljnom samitu Srbije, Grčke, Bugarske i Rumunije. Ta inicijativa zaslužuje sve pohvale. Opoziciona politika, međutim, srozala se na jadno zamuckivanje iz nesrećnog pisma onog mučenika iz Zubinog potoka koji, tobož Putinu, cinkari Vučića srpskoj javnosti parafrazirajući ogavnu spekulaciju Dobrice Ćosića da su Đinđića likvidirale zapadne sile čim je navodno odlučio da otvori pitanje Kosova. Nije slučajno Danas na subotnjoj naslovnici postrojio Amfilohija, Jakšića, Rankovića i Medvedeva. I opozicija Titu 1968. pozivala je na povratak u 1948, na put Stiljina i klasika marksizma. Nije jedini problem Srbije karakter vlasti, sve sa Sinišom Malim u finansijama kao s kozom u kupusu (kad hvali IT sektor, da sam IT, pakovao bih prnje). Svaka opoziciona alternativa koja poziva na podršku Vučiću da brzo, mirno i efikasno postigne dogovor o Kosovu, time i sa Evropom, kakva god da je, obesmišljena je impresivnom Jeremićevom harizmom, Jankovićevom energijom (nije smešno nego je žalosno) i uspehom Demokratske stranke da postane replika crnogorske balvan-opozicije. One koja je sasluživala paljevini Beograda na mitingu Kosovo je Srbija, dok Tadić suflirao iz Rumunije.

„Metar Kosova“ manje je važan od potrebe da se odnosi s Prištinom urede na onim načelima koja nalaže logika unutrašnjeg života u vankosovskoj Srbiji, i na načelima bratstva i jedinstva svih jugoslovenskih naroda pred svetom koji se raspada. Srbija raspolaže dodatnim političko-integrativnim prostorom koji otvara ovonedeljni sastanak balkanske četvorke. Važne su, i čarobne, Gazivode. Ali su potrebni i integrisani granični prelazi, sloboda trgovine, kretanja, kulture, uključivanje srpskog nasleđa u logiku tržišta, infrastrukture, globalnog turizma, umesto eksteritorijalnosti koja vraća i u 1948, i u neslavno propalo feudalno doba. U „borbi za Kosovo“ pobedićemo presudama ubicama Slavka Ćuruvije i političkim nalogodavcima ubistva premijera. Nema veze? Ima veze.