Foto: Medija centar

Nakon 2007, Demokratska stranka je politički devastirana Jeremićevim svrstavanjem Srbije u novi „treći“ svet, u sirotinjsku klijentelu Kine i Rusije koje smišljeno remete i evropski demokratski poredak i svetski mir. Ali bi bilo dobro da je Jeremić na tragu istine (porivi i ton su sporni) izjavom da je poseta Zagrebu „vrsta generalne probe“ za posetu Prištini i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma kojim bi Vučić dopustio ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobio „još četiri godine diktature“. Jeremić u svetsku politiku, Srbija u Aziju, svita na Fest i Bitef, a resto u PKB i radne logore? Vučić „vraća u devedesete“?

Možda politika Đilasa ne interesuje. Uvažavam „ugledne javne ličnosti“, svrstane uz Jankovića, koje su odsustvo talenta i skrupula naplaćivale i u Titovom vremenu, i sad nam podmeću Jeremićeve Gulage i Đilasove kolhoze. I Titova nesvrstana politika čuvala je Jugoslaviju u mentalnoj izolaciji od evropske civilizacije. Laviranje između Zapada i Istoka, čemu su danas skloni i vlast i opozicija, već je uništilo Jugoslaviju, s njom i naše živote. Nacionalizam je samo nova „pjesma“, „Po šumama i gorama“. Dolari iz Moskve u Švajcarsku, Kinezi i koferčići, Martin na Harvard, Martin s Harvarda. Đilas nudi „Đilasa“, Jeremić „Martina“. Ali nije sve crno. U protekla dva dana, „Bože pravde“ i „Lijepa naša“ bile su, kao nekad, ista himna.