Minsko polje

Ne znam kakve bi implikacije imao ulazak Kosova u Interpol, ali je ona ex-prezenterka s BK, visoka dužnosnica policije, pismom (k’o drug Tito?) zapretila svakome ko ospori tekovine „naše“ vojske i policije. Za razliku od škartova u vrhu bio sam „dole“ u oružanim snagama, ali ne vidim potrebu za agresivnom i prostačkom radikalizacijom javnog diskursa, ukoliko je predsednik ponudio dijalog koji podrazumeva ideje o miroljubivom i trajnom rešenju. Ne podrazumeva? Postajemo Venecuela? Neomarksistički teror i sibirsko ropstvo? Takav put prizivaju i u vladi i u opoziciji, i u I-II-III „Srbiji“.

Kako ćemo plivati u sve složenijim međunarodnim odnosima s nazočnim ministrom koji je od stranih jezika naučio samo reči Miljacke? Možda promrsi na ruskom. Mada se njegov srpski razume i bez znanja istog. Svaka njegova izjava je mina na Nepočin polju kojim gacamo tačno trideset godina. Vučić je 2012. podsetio na najdragocenije poruke prethodnih politika obećavajući u tom smislu kontinuitet, naročito nakon pustoši koje su ostavili ekonomska kriza i metastaza nacionalnog pomirenja iz 2008. Ali, sa ovakvim parlamentom, s polovinom ministara koji kao da su prošvercovani taljigama iz Donjecke republike, s luđacima po establišmentu (upravo se detonirala Matica srpska), kako će Vučić da Srbiju u narastajućem međunarodnom sukobu prevede na pobedničku stranu? Sukobu koji je tako neophodan, da se, narodski, razdvoji žito od kukolja, počev od same američke administracije, nakon godina koje je Zapad protraćio u legitimizaciji Putina, Čavesa i ostalih pomahnitalih diktatora (i pranju njihovog prljavog, nekad i krvavog kapitala). U toku sve očiglednijih izgleda da će Kina izvoziti i svoj politički sistem (a sve vredno čuvati za sebe). Jedino naše razumno strateško opredeljenje, EU integracija, iziskuje ogromne napore i administracije i čitavog aktivnog društva. Podrazumeva, ponovo, i presecanje omče kojom nas pridavljuje tradicionalna, rusofilska, radikalska Srbija. EU je muka: pomirenje sa susedima, vladavina prava, demokratizacija javnosti i transparentnost bezbednosnog sistema, odgovornost izabranih službenika i efikasnost državne uprave.

Potpredsednik Majk Pens, možda novi lider američke administracije, ukazao je na tri prostora koji su su za SAD strateški prioriteti, ne samo u odnosima s Putinovim režimom u Rusiji, nego i u kontekstu partnerstva sa EU: Baltik (Estonija), Kavkaz (Gruzija), Zapadni Balkan (Crna Gora). Vučićeva politička generacija možda neće imati snage niti političkog kapaciteta da Srbiju trajno zbrine ulaskom u NATO i pomirenjem sa susedima, mada je jasno da će se granice Kosova i BiH, koje opterećuju srpsku politiku, istopiti ulaskom u EU. To pitanje je minsko polje za svaku vladu, jer vlade u Srbiji nemaju svu izvršnu vlast. U Crnu Goru Vučić ne odlazi, ali se i na naizgled malim tačkama mogu graditi velike politike.