Plen vlasti i opozicije 1Foto: Medija centar

Protesti su uzdrmali Vučića. Ali je Vučić pronašao protivtežu upravo u najgorim porukama protesta, koje dominiraju sadržajem demonstriranog nezadovoljstva. Nezadovoljstvo koje su formulisale „ugledne javne ličnosti“ i „lideri“ opozicionih stranaka, ohrabrilo je Vučića da obustavi komunikaciju s Briselom u pregovorima o budućim odnosima s Kosovom, i da zaustavi evropske integracije.

Vučiću veoma odgovara da političko liderstvo protesta zaoštrava javni novogovor porukama o odustajanju od evropskog puta. U kohabitaciji vlasti i opozicije javna politika je time usmerena na diskriminaciju, diskvalifikaciju i eliminaciju svih manjina koje ne pripadaju udbaško-klerikalnom mejnstrimu. Skor protesta je uspostavljanje opšte zone komfora za Vučića, Dačića, Šešelja, Karića i Palme, s Đilasom, Jeremićem, Lutovcem i Dverima. Srbija ne sme postati evropska država. Srbija je ruska gubernija i kineska kolonija. Srbija je plen bandi i službi. Izolacija je putanja očuvanja partijskih, koruptivnih, mafijaških i klerikalnih privilegija.

Politički neuspeh protesta koji su potrošili ogromnu društvenu energiju, i ono vreme koje odavno ne postoji, nije samo dodatna šešeljizacija vlasti i opozicije. Zastrašujuće je suočavanje sa intelektualnim i konstruktivnim deficitima kreatora javne politike i javnog diskursa.

Zastrašujuće je suočavanje s nepostojanjem političkog liderstva među najmlađom populacijom koja ne uspeva da iskorači iz uobičajene populističke retorike nacionalnih i socijalnih utopističkih obmana. Bizarni politički odgovori na skandale i bezakonje, koje je ovde nemoguće nabrojati, doprineli su konsolidaciji vlasti. U odsustvu odgovorne evropske opozicije, vlast unutrašnju i spoljnu politiku spušta na najniže azijatske standarde, a parlamentarnom inicijativom primenjuje logiku i zakon rulje.

U odsustvu primene zakonitosti, nered, svađe i omraze prodiru u najdublje pore društvenih odnosa.

Vučić je 2012. obećao da će se obračunati s korupcijom, istražiti sporne privatizacije, konsolidovati finansije, rešiti pitanje Kosova. Danas se suočavamo s njegovim ličnim neuspehom, da primeni odgovore na pitanja koja je sam postavio.

Srbija je istovremeno žrtva slabosti evropske spoljne i bezbednosne politike koja nije bila u stanju da se odupre agresiji Rusije i Kine, populizmu i Bregzitu. Cenu evropskog neuspeha najskuplje će platiti periferija. Srbija je simbol i definicija periferije ne samo svojim geografskim, nego i dominantnim mentalnim statusom.

Politički ton i politički sadržaj demonstracija protiv Vučića koji su nametnuli lideri i organizatori, skupa, građanskog i partijskog krila, ukazali su na sumu nesposobnosti srpske politike da se pridržava prioriteta koji su zapisani u 35 poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Pregovori nisu podilaženje imaginarnom briselskom ropstvu koje je opšte mesto stavova koje nameću i vlast i opozicija. Sloboda i lična sreća svake jedinke mogući su samo posredstvom maksimiziranja sreće i uspešnosti u sistemu koji prostor slobode otvara jasnim definisanjem institucija i društvenih pravila igre.