Foto: Medija centar

Nije mi jasno koja je to ciljana grupa na koju Predsednik i Vlada usmeravaju huligane, osim celoga društva koje je upravo taj produvali Tamić prekriven smrdljivom dekom iz ratnih zaliha. Mi nismo društvo podeljeno, mi smo društvo temeljno posvađano, i time razoreno.

Državni vrh preti društvu koje je u biti pokorno, i poslušno upija svaku poruku Tijanićeve škole novinarstva koju je službeno preuzeo Sputnjik, čiji su RTS i ostala javna glasila zadružna dobra istoga načina mišljenja. I vladajući SNS, sa svojim sputnjicima, ima dvojnike u opozicionom SZS-u, Vučić, Stefanović. Srbija je u brlogu obmana koje su samo masno ćebe zloupotrebe institucija i korupcije.

Isti tenkovi išli su na Beograd 9. marta 1991, pa na Vukovar. Naknadna pamet, koja verovatno nije suvišna, jeste da ovde nikad nije bilo stvarnoga etničkog sukoba. Tenkovi su krenuli dve godine nakon Tjenanmena, i svega mesec dana pošto je Gorbačov poslao tenkove na Litvaniju. Jasan je stav celovitog radikalsko-čaršijskog establišmenta i prema Litvaniji, koja je od Gorbačova i njegovih nastavljača pobegla u EU i NATO, i prema Kini koja sprema nove trupe protiv Hongkonga.. Nije jedini Vučić odgovoran, ako je obećavao da će biti Đinđić, a postaje Dodik.

Ako Republika Srpska ne postaje Srbija, Srbija postaje Republika Srpska. Dubinski poraz 9. marta bio je u neuspehu, da pobuna protiv laži i nasilja Miloševićevog režima postane univerzalna vrednost demokratskog čovečanstva. Studenti na Tjenanmenu nisu poraženi, i nisu poraženi svi koji su rušili Berlinski zid.

Prošlost koju nismo zakopali usvajanjem i priznavanjem činjenica, vraća nam se u lice galopirajućim strahotama dok smo možda savremenici građanskog rata ako je zaista pokrenut službenim ovlašćenjima koja je izvršna vlast dodelila službenim ili državnim huliganima.

I dok se Vučić i Đilas otimaju o Tijanićevo profesionalno, etičko i poslovno nasleđe, to nasleđe je postalo sistemska vertikala zvanične propagande kojom se zauzima neprijateljski stav prema susedima i Evropi. EU, u koju se Litvanija smestila, u 35 tačaka je zacrtala konkretne smernice promena i razvoja. Ako nam ta Evropa ne odgovara, mi, međutim, nemamo alternativnih 35 tačaka koje bi propisale uslove slobodne trgovine, pokretljivosti ljudi, ideja, finansija, vladavine prava, bezbednosti ili zaštite životne sredine. Prirodno okruženje uništavamo metodologijom i tempom društvenog urušavanja.

Odlaganje poslednjeg čina raspada Jugoslavije, uslova normalizacije svih odnosa, ne samo političkih, u interesu je celog establišmenta koji se podvlači pod Tijanićevo nasleđe. Novinar Dušan Telesković napomenuo je da „iza svega toga stoji pitanje da li će izbori imati legitimitet pred najavljeno rešenje statusa Kosova. Prema informacijama koje mi imamo, to rešenje se najavljuje za jun. Za međunarodnu zajednicu je bitno da izbori budu legitimni i da sledeća vlast ima legitimitet da uđe u pregovore sa punim kapacitetom.“ Presvučeni kamiončić.