Putin i Palma 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Kriza Evropske unije nije kriza njenog smisla i vrednosti. Evropsku ideju narušili su korumpirano, sporo, sklerotično liderstvo, institucije nespremne za efikasne odgovore na krize, i, konkretno, Rusija, Kina i administracija Donalda Trampa.

Napad Hamasa na Izrael je posledica bezbednosnog vakuuma koji su za sobom ostavile Obama i Tramp na Bliskom istoku. Tramp je prepustio Rusiji uticaj u celom regionu, koji je obuhvatio i odnose sa Izraelom. EU i Britanija tamo ne postoje. U odsustvu jasne i uverljive spoljne i bezbednosne politike, slabost EU očigledna je upravo na periferijama.

U Drugom hladnom ratu, Srbija se jasno i ponovo svrstala na mračnu stranu: za račun Rusije održava stanje zamrznutog sukoba na Kosovu i pokušava da anektira Crnu Goru i srpsku polovinu BiH, i primenom bezakonja i korupcije zadužuje se u NR Kini koja izvodi javne radove. Palma je paradigma društvenog sunovrata koji je obavezna prateća pojava koketiranja s najopasnijim političkim idejama dok zvanična Srbija oživljava Ljotića i Staljina.

Evropska unija je pred važnim trenutkom opstanka. Da li će EU obnoviti svoj liberalno-demokratski konsenzus, promena u američkoj administraciji, mada je bila dramatična, potvrdila je da je to moguće.

Godinama se nagađalo, da pojedini evropski šefovi država i vlada postaju službenici energetskog, bezbednosnog ili finansijskog sektora Rusije i Kine. U nedavnom svedočenju u Evropskom parlamentu Mihail Hodorkovski, nekad najbogatiji ruski oligarh, koji je postao Putinov oštar kritičar i proveo 10 godina u zatvoru, potvrdio je da se Rusija uvukla u sve pore Evropske unije, u zajedničke institucije, u vlade država članica, u obaveštajne službe, i u najuži krug oko kancelarke Angele Merkel.

Sad je jasnije, zašto se protivila sankcijama protiv Putinovog režima, i zašto podržava Orbana i Vučića. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je pod sumnjom da je lažno svedočio o vezama ekstremne desnice, s kojom je bio u koaliciji, s ruskom agenturom. Zbog sumnji da je naklonjena Putinovom režimu još 2014. su se protiv nominacije Federike Mogerini na funkciju visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku usprotivili Letonija, Estonija, Litvanija i Poljska, a Švedska, Irska, Holandija i Britanija izrazile zabrinutost. Njeni kadrovi još uvek nisu smenjeni. Na agendi EU ponovo je Srbija koja je nedovršena država pod malignim uticajima Rusije i Kine.

Najave novih pregovora koji će voditi trajnom dogovoru Srbije i Kosova biće naredni test jedinstva i samoga smisla EU, dok je Srbija nespremna da prihvati odgovornost za propalu zločinačku politiku zbog koje je izolovana i nesrećna. Dogovor sa Evropom obično je bio preduslov da se ne dogodi dogovor sa SAD, sa svim posledicama.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

9 reagovanja na “Putin i Palma”

      • Sta pomisle stranci iz EU pri pomenu Srbije? Nepouzdana? Diktatura? Licemeri? Korupcija i laž? Remetlački faktor Balkana? Ne treba birati nesto od toga. Srbija je sve to, Kolega.Koljega.

  1. ambiciozno,klimave konstrukcije,usled devalvacije bezbedonosnih struka,odgovora nema,nece ni biti.,znalac se zavukao u „atlantski forum“,prica nikad nije kao sto izgleda.blagi smer novinaru:pogledaj na ostrvo,100g prisutni:pogledaj kako i koliko ulazi na balkan britanski kapital.bez pompe reklame ,nista transparentno.veliki fondovi.kao madjionicar jednom rukom pokazuje nadvojac (vucic-merkel),a U.K.dalja prica NO

  2. Gospodine istoričaru jedan prilog vašem stavu o „nespremnosti Srbije da prihvati odgovornost za propalu zločinačku politiku zbog koje je izolovana i nesrećna“. Danas je 15. Maj, dan kada su Muslimani u Tuzli počinili zločin napadom na kolonu JNA koja se po dogovoru sa njima mirno povlačila iz grada. Ubijeno je 59 nevinih vojnika na odsluženju vojnog roka, 44 ranjeno i preko 100 zarobljeno i umesto da zločinci budu na višegodišnjim robijama oni su proglašenu herojima a Tuzla taj dan slavi kao „Dan odbrane Tuzle“? Toliko o zločinačkoj politici. Bilo čijoj. Da li vas je sramota ponekad kad se pogledate u ogledalo?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.