Rat bez rata 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Država nije dužnost i etika, država je plen dobro organizovanih radikala, kojima su se pridružili staljinisti svih boja, od 1903. i ponovo od 2003.

Izbori su potvrdili, da nemamo snage da iskoračimo iz koalicije koja je 2008. NIS predala Rusiji, koalicije koja je udružuje vlast, opoziciju, klerikalne i akademske krugove.

Očekivano, izostali su i proslava izborne pobede, i protesti zbog bezakonja i nasilja.

Vlast i opozicija znaju zašto.

Vučić je ostavio državu opoganjenu kineskim virusom, s razvaljenim institucijama, i još jednom se poklonio Putinu, a porodicu definitivno uveo u javno saučestvovanje sa svim odlukama koje donosi i sprovodi, sa svim posledicama.

Neuspeh kosovskog samita u Vašingtonu nakon predaje haških optužnica protiv Tačija i Veseljija poželjan je neuspeh aktuelne američke administracije. Svetu je potrebno, da Tramp mandat okonča upravo neslavno.

Tramp je trenutno najveća Putinova uzdanica za neposrednu budućnost.

Trampov poraz bi uzdrmao i bregzitere i putinističke populiste Višegradske grupe.

Vučić će verovatno pokušati da, od jula, ponovo zamajava EU, naročito politički slabog, gotovo nevažnog Lajčaka čija je Slovačka faktički otpadnica od iste EU.

Zamrzuti konflikt, rat bez rata, prvo je načelo svih Vučićevih manipulacija institucijama, društvenim napetostima i međunarodnim odnosima, ali i sudbinama pojedinačno (naročito onima koji od njega neposredno zavise, i u vlasti, i u opoziciji, redovi su sendvičara i na bojkotaškoj i na nebojkotaškoj strani).

Vučić će kupovati vreme, koje je najdragoceniji resurs svim njegovim lažovima i lopovima, sačekaće američke izbore, prenemagaće se pred Bajdenom, ako Bajden najuri Trampa, a dodatno vreme nabaviće novim prevremenim izborima.

Naravno, komentari novog saziva Skupštine odnosile su se, u proteklim danima, na Severnu Koreju, a ne na Putinovu Dumu, kako smo ogrezli u kvislinškoj mizeriji.

Bosna i Hercegovina je najbliži primer razarajućeg dejstva zamrznutog konflikta koji je ideja vodilja radikalsko-putinovskog establišmenta. Dejton je pre četvrt veka zaustavio rat, ali je BiH ušla u proces  metastaze koja je razorila društvo i institucije.

Rat bez rata sačuvao je iracionalnu suštinu etničkih sukoba, institucionalizirao i legitimizirao sve stvarne i izmišljene razlike, stvarne i izmišljene identitete.

Po istim linijama etničkih podela, i dozlaboga složenih i neefikasnih institucija, uz odsustvo bilo kakve uticajne centralne vlasti, u močvaru opšte nesreće, koja je i naša, uplivale su Rusija, Turska i ko zna sve koji i kakvi bliskoistočni režimi.

Zajedno smo, s našim susedima, ponovo u međunarodnoj izolaciji, odlaze nam najbolji ljudi, u druge ili na one svetove.

Milošević je nakon Dejtona 1995. izgubio lokalne izbore, nakon Kosova 1999. i one velike, prave. Jedina logika politike koja može poraziti Vučića, a da to ima nekog smisla, biće suprotna od svakog njegovog trenutnog stava, i namera.