Suština Petog oktobra

Uzalud. Peti oktobar je štaviše suština radikalske postmoderne koja je preuzela sve kontroverze toga dana, kad je ustao narodni bes, ali zbog neuspeha, a ne zbog zločinačkog karaktera rušenja jugoslovenskog društva. Peti oktobar je usamljen bez Šestog. U smislu opredeljenja za vladavinu prava i ulazak u Evropu, a ne u smislu terazijskih bandera.

Izabrani Vojislav Koštunica je od aritmetičkog kompromisa postao Milošević nakon Miloševića, koji će zaštititi njegove kriminalce, marodere i ludake, a sukobe sa susedima uneti u meandre svetske politike. Na kratko je ipak prevagnula odlučnost Zorana Đinđića da nametne logiku prioriteta. I zato je ubijen. I zato je Koštunica zajednički imenitelj aktuelne politike, vladajuće i opozicione. Razgovor Igora Ivanova i Vojislava Koštunice 6. oktobra 2000. odgovarao je smislu i sadržaju svakog razgovora koji su srpski zvaničnici ikad vodili u frojdovskom odricanju od svakoga racionalnog srpskog demokratskog i nacionalnog interesa. Demokratije nema ni u Rusiji, a politička stvarnost Srbije životari pod teretom minulih i eventualnih političkih likvidacija. Srpska nacija je razdrobljena, neintegrisana, zbunjena. Nazad bi, u izolaciju, jer je i Rusija logor, distancirana od slobodnog evropskog sveta. Ali će svaka vlast, pa i aktuelna, sebi odrediti one crvene linije koje su postavljene upravo Petog oktobra, bez obzira na defokusirani revolt tadašnjeg građanstva (dominantna većina u Srbiji se ipak pravila kao da se ne događa ništa). Srbija je Petog oktobra srušila svoj Berlinski zid, mada nikad nije donela odluku da izađe iz komunizma i nacionalizma. Dragocena je svaka neosetljivost na bahatost i primitivizam, dok čekamo da nam dođoški dvojac Radojičić – Vesić „pusti“ grejanje. Sam Vučić je Vašington Postu potvrdio da je evropska civilizacija naše racionalno opredeljenje.

Senka Petog oktobra bila je jedini politički bljesak u našim uništenim životima. Srbija je i dalje neintegrisana i neuspešna. Vučićev Peti oktobar trebalo je da budu 24 privatizacije, Šesti oktobar dogovor s Kosovskim Albancima. Razumem sve izazove, ali ako ostane uporan u odricanju i od našeg, i od sopstvenog Oktobra, nikome neće nedostajati. Basara secuje na Đilasa (ne Milovana), pa i Vesića. Ne možemo oprati prošlost, ne samo zbog njenog karaktera, nego i u nedostatku vremena.

Pojedinac je nemoćan dok politiku i razum uništava ona sprega vlasti i opozicije koja je posvećena interesu neprijateljskih sila, Rusije, Kine i Turske. I neću o deci, dok raspolažemo namerom da skončamo dostojni uverenja da očajanje i uzaludnost ne smeju biti naša jedina sudbina.

P. S. Đukanović je održao briljantan govor pred Evropskim parlamentom. Vučić verovatno neuspešno pregovarao s Putinom, koji nije samo odmetnuti nasilnik, nego i vlažan san svakoga dronjavog Staljina iz naših sokaka.