Svetski, a svoji 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Godinama se ponavljaju floskule o otetoj državi, bez jasnih ponuda kako državu vratiti onima kojima pripada.

Nevidljiva, diskretna, uslužna, funkcionalna država nije namenjena samoj sebi.

Populizam je izbrisao prostor za svaki racionalan dogovor o budućnosti.

U trećoj deceniji 21. veka nauka, obrazovanje, tehnologije, pre svega realna ekonomija, nisu predmet debate koja bi postavila osnove daljih opredeljenja.

Vlast je uzurpirala porodična koalicija braće i sestara, koja je državu prilagodila sistemu besprizorne pljačke i korupcije, obesmislila institucije, zagadila medije, kontaminirala društvene mreže, upregla vojsku i crkvu da javnost zatupi i zastraši.

Ali to nije bilo dovoljno.

Korupcija i lično nevaspitanje, to su ti Porfirijevi svoji, a svetski, nemaju granice. Ikona predsednika, nekad i njegovog brata, postala je obaveza institucija i javnih preduzeća ispisana srebreničkom ćirilicom Ratka Mladića.

Maltretiranje kultom ličnosti i besomučnim mahanjem državnim simbolima duboko je prodrlo u domen privatnog.

Zašli u porodice, prijateljstva, poslovne odnose. Kao da je svako nečim ucenjen. Potomci dezertera i crnoberzijanaca otimaju tuđe pretke čijom krvlju trguju dok troše poslednje etičke zalihe oslobodilačkih ratova.

Zlokobna difuzija mišljenja nastupila je zahvaljujući digitalnoj tehnologiji koja je omogućila da se stavovi izabranih zastupnika u institucijama zaguše arlaukanjem po društvenim mrežama gde se ne uspeva izgraditi jasna struktura stavova o budućnosti.

Erozija demokratije zahvatila je i Evropsku uniju koja je globalni lider u izgradnji institucija i suverenom suočavanju s prošlošću koja je, pojavom fašizma, nacizma i boljševizma pre 100 godina zapretila opstanku sveta u smislu bilo kakve uređene zajednice zasnovane na etici odgovornosti, u jednom trenutku i biološkog opstanka.

Kancelarka Merkel nije odgovorna za satiranje demokratije u Srbiji, ali je odgovorna za povratak dela istočne Evrope, iz koje je potekla, u postsovjetsku sferu uticaja.

Odgovorna je za stvarnost u kojoj je Srbija ponovo pretnja regionalnom miru.

Srbija je ponovo nesrećni lider kimilsungovskog populizma pre svega u odsustvu jakog i nezavisnog privatnog kapitala, kvalitetnog obrazovanja i naučne filozofije koja bi umesto parateoloških doskočica provincijalnog klera postala uporište ideje o budućnosti.

Ideja vladajuće Srbije je diktatura nekoliko porodica koje će reketirati nesrećne ostatke Jugoslavije koji nisu uspeli da konsoliduju institucije i uđu u Evropsku uniju.

Međunarodna politička korupcija doprinela je razaranju ideje jedinstvene i integrisane BiH.

Verovatno je uništena ideja nezavisne, multietničke i integrisane Crne Gore koja za 15 godina nezavisnosti nije uspela da izgradi suverene i verodostojne institucije posvećene razvoju te ideje, štaviše ni ulazak u NATO nije doprineo da se država zaštiti od Vučićeve privatne putinovske bande koja je preuzela javni uticaj.

Jedna od temeljnih tačaka budućnosti za demokratsku ujedinjenu Evropu biće preispitivanje suštinske poruke kancelarke Merkel, da smo verovatno sami za sve krivi.

U tome malignom podmetanju je njeno lično nerazumevanje smisla prosvetiteljstva i etike odgovornosti. Korekcija takvog nasleđa je naša poslednja šansa za budućnost.

I dalje nejasno da li će biti testirani učenici.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “Svetski, a svoji”

  1. Poštovani profesore,svakim svojim tekstom me sve više učvršćujete u uverenju da ste po načinu razmišljanja sve bliži mentalnom sklopu generala Jovana Damjanića. Vi kao istoričar sigurno znate ko je on bio. Inače rado čitam Vaše kolumne koje su vrlo interesantne ali bogami i poučne.

  2. Hvala Vam na mislima koje krepe i čuvaju mentalno zdravlje ovde, ugroženo kriminalno-prostačko-klerikalnom zapregom koja ubrzano prazni Srbiju

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.