Vojna pošta Bgd

I Novi Beograd koncipiran je da bi smestio vojnopolicijsku pretorijansku gardu. Zato policija ne hapsi huligane s nacističkim obeležjima i nakon nacističkih pozdrava. Znaju, to su „njihovi“. Tako su službe bezbednosti i u proteklim decenijama regrutovale kriminalce i „četnike“, osnivale kompanije, partije i političke partije, negovale pisce, pjesnike, akademike. Neće patrijarh u Peć, neće Aleksa Buha u svoju Republiku Srpsku, vlada Republike Srpske Krajine verovatno zaseda na Terazijama. Zato su i beogradski izbori borba na život i smrt. SNS je samo nova vojna pošta poretka koji je umeo da se smesti, nakon 2000, i u DOS, i u Tadićev DS, kad su partije poretka, DSS i SPS, držale ministarstva sile, policiju i pravosuđe. Vojnopolicijski establišment, kad ustreba, regrutuje nedićevce, ljotićevce, naciste, monarhiste, ali i dekane, balerine, „radnike u kulturi“. Tasovac s brkovima, Tasovac bez brkova. Krga ovako, Krga onako. Beograd je kasarna. Kasarne su i Marakana, pozorišta, univerzitet, Hram, Akademija. Unutrašnje razlike, činovi, uniforme, samo su redovi i rodovi iste okupacione vojske.

Zato su besmisleni pozivi na jedinstvo opozicije. Jeremić, Janković, Dveri, razni zeleni, bezbroj je kolona istog poretka koji je naučio da preživljava u ratovima, pod sankcijama, NATO bombama, u foteljama Festa i Bitefa. Beograd je neslobodan, fikcija urbaniteta i metropole, i ponovo nebezbedan.