Dok spavam, moje „drugo Ja“ vredno radi. Iako su mu oči na pola koplja i umorno je, ono ne sme da ustane sa stolice.
Povremeno podigne pogled sa ekrana, odmori prste od tastature, nekad se zagleda u mir noći, ali posle kratkog vremena mira prene se i nastavi.
Tokom dana me brani od državnih i nedržavnih aspida, a noć koristi kako bi savladao sve neophodne zakone na koje danju jurca da se pozove.
Kablovski operater mi je poslao račune za dva ugovora, pet aparata, za isti mesec.
Jasno je, u funkciji je samo jedan ugovor, priključena samo dva aparata.
Moram da reagujem jer nadležni u firmi za pristup internetu i TV signalu nemaju resor za logiku, a i sektori su im u svađi, ne komuniciraju, očigledno.
Neispravni aparati koji se šalju kad se naručuje onlajn, plaćeni proizvodi koji se ne dostavljaju na adresu (izgubljeni u putu, zaboravljeni u prodavnici, ispali u kombiju), to traži solidno angažovanje.
Sve prati moje vredno „drugo Ja“.
Kad svane, posadi me za svoj radni prostor i diktira, pišem mejlove, žalbe, potražujem, ukazujem, pozivam se na zakone.
U stanu ispod mog otvoreno je obdanište sa dvadesetoro dece naguranih u neveliku prostoriju.
Deca se deru, skaču, jure se, vrište…
Rade sve one aktivnosti koje deca u slobodno vreme inače rade.
Nije do dece, do odraslih je, oni ih trpaju u stan planiran za porodično stanovanje. (Sa setom se prisećam vremena koja su bila vođena razumom, obdaništa i škole nisu bez razloga bili odvojeni objekti.) Život koji je akustički identičan sa životom u školskom dvorištu za vreme odmora primorava me da noćnoj smeni za kompjuterom dodelim zadatak.
Upravnika zgrade inače posao ne zanima, verovatno je dovoljno podmićen.
Tako moje „drugo Ja“ pretura po zakonima svih resora.
Preko dana me izaveštava, otvorim obiman predmet, čitam šta kažu APR, Privredna komora Srbije, Sud časti, Zakon o stanovanju…
Razume se, uključeni su pravilnici o postupanju tokom pandemije, nadležnosti svih inspekcija, ministarstava, komunalnih službi, opštine itd.
Pala mi je na pamet ideja: osnivanje Agencije za pomoć ugroženim građanima (APUG, ko voli skraćenice).
Kad mnogi iz budžeta mogu da se finansiraju iako njihove aktivnosti ostaju bez benefita po one koji ih plaćaju, što se ne bi poradilo na instituciji koja će ljude upućivati na zakonima zasnovane kanale za ostvarenje prava na život bez maltretiranja od strane beskrupuloznih pojedinaca i d.o.o. grupa.
Da se noćni radnici, „drugo Ja“ svih nas koji se bore sa bolestima sistema naspavaju, a mi neometano nastavimo da se bavimo svojim radnim obavezama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
