Beograd je grad kafića. Delim ih u dve velike grupe: oni sa idejom i oni sa dizajnom. Kategorije se, naravno, prožimaju, ali dominira jedna. Ona vuče drugu.
Recimo, arhitekta vam skocka kafić po poslednjim svetskim trendovima (obiđe par fensi prostora u svetskim/evropskim centrima, pokupi ideje, obradi ih za istočno tržište zabave i… uala, dobijete lokal zbog kog komšiji crkava krava). Uz takva mesta ide određena hrana, uz takvu hranu cene, a uz cene klijentela. Krenuli ste od dizajna, a dobili koncept.
S druge strane, prvo imate ideju: hoćete hipsterski kafić. Za to uopšte ne morate da angažujete dizajnera, otvorite par sajtova i kupujete po uputstvima u preporučenim prodavnicama ili online. Postoji hipsterska keramika, hipsterske sijalice, hipsterska hrana… Našla sam na netu dobro razrađen recept za uspešan hipsterski restoran. Ne samo enterijer, već celo pakovanje: onomastičke preporuke, arhitektonske, digestivne…
Kaže uputstvo, nijedna stolica ne sme da bude ista, stolovi bi trebalo da budu sklepani od vrata i merdevina, ime može da bude enigmatična sintagma ili jedna reč koja nema veze sa mestom i namenom objekta, sva instalacija mora da se vidi, piće neka se služi u ćupovima, na tablama su obavezni motivacioni citati, na policama uvrnuti detalji i stare knjige. Plus, ništa bez organske ponude. Zatim, prisustvo na socijalnim mrežama je a must do. Gostima se obraćajte pitanjima da li su videli vaše poslednje tvitove (šta će da piju/ jedu je sekundarno). I ne zaboravite barmena sa bradom.
Postoje kafići koji nemaju ni dizajn ni ideju, ali, začudo, imaju publiku, manje-više specifičnu i uglavnom vernu. Kod nas su to „Centrala“ i sve „Crne kornjače“. Istina, „Crne kornjače“ imaju piva od voća, a „Centrala“… ljubazne kelnere. Ali, to je to, ništa više. Ostaće večita enigma za mene kako im uspeva.
Sad japanke. Prvo i osnovno, njih nisu izumeli Japanci. Drugo, fascinirana sam njihovom konstrukcijom. Neko vrlo pametan, ko je odlično poznavao ergonomiju, konstrukcije i bio izrazito praktičan ih je stvorio. Obućarski Gaudi. Neko prilično seksualno opterećen ih je nazvao tange, no suštinski, one to jesu, tange za stopala. Varijacije na temu ploče gde naleže taban i što manje matrijala koji na minimum tri tačke fiksira podlogu za nogu su nebrojene, od potpuno minimalističkih do izuzetno dekorativnih. Nose se danju i noću, pogodne su za sportski autfit, a mogu da budu deo elegantne odevne kompozicije. Maštovita obuća za sve prilike. Hit ovog leta za mene su japanke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
