Mnogo šta se ubrzalo u prethodne dve decenije.
Na klik smo od svake informacije, „aleksandrijska biblioteka“ našeg doba dostupna je svakom ko je povezan na internet.
Brži su nam telefoni, brže putujemo, tumbamo se po kontinentima sa koferčetom i laptopom, radimo odakle nam se dopada, jurcamo i stižemo.
Međutim, da li brže opažamo, da li brže mislimo, da li veštije gledamo i da li bolje pamtimo?
Otputovala sam u Pariz, između ostalog, da pogledam izložbu Marka Rotka.
Pomislila sam, nikad mi neće biti bliži, te zato moram da se stvorim u „gradu svetlosti“ bar na nekoliko dana.
Protutnjala sam Parizom i sve vreme provela u sobama krcatim remek-delima iz više epoha.
Rotka sam obišla dva puta, Centar Pompidu i Orsej po jednom.
Ne samo što mojih nekoliko dana nije bilo dovoljno ni za jednu od ovih „vrućih tački“, nego mi ni po dve nedelje ne bi bilo dovoljno za svaki muzej/galeriju pojedinačno.
Sećam se, kad je u našem malom gradu bila postavljena Rjepinova izložba, išla sam svakog dana da je gledam, iako je SANU u stanju da primi tek neznatan broj platana.
To je bilo drugo vreme i, naravno, drugačije su okolnosti.
U Pariz svakako ne mogu da se smestim na tri meseca kako bih normalno pogledala sve delove svih muzeja.
Išla sam iz jednog u drugi deo muzeja, i kao i svi ostali, fotografisala slike pred kojima sam zastala, jednostavno da bih mogla da se setim šta sam gledala, ili tačnije: na šta sam bacila pogled.
Ne, to ne ide tako!
Treba mi mnogo – neuporedivo više – vremena nego što sam u mogućnosti da uložim u neposredno upoznavanje sa radom slikara o kojima sam čitala/učila i koje sam silno želela da vidim uživo.
Mnogo šta se ubrzalo, ali percepcija nije.
U glavi mi se mešaju Šagl, Kandinski, Kurbe, Mane, Sezan, Lotrek, Matis i drugi.
Čak se petljaju i oni koji se u Orseju i Centru Pompidu ne nalaze.
Prosto, u glavi mi je salata boja i stilova. Dakle, rekla bih da ta brzina koju smo „osvojili“ ima “zlu nameru“ da nas odvoji od umetnosti i svede nas na posetioce Diznilenda.
Ni za obilazak standardnih znamenitosti koje “ne smete propustiti” kako kažu vodiči za turiste, ni za poklone voljenima nisam imala vremena.
Jedino što sam uspela da kupim bio je poklon majci: komplet tanjira sa raznobojnim tufnama.
One noći kad sam se vratila imala sam zanimljiv san – prala sam te tanjire i kako sam ih ispirala nestajale su tufne.
Razumljivo, iz grada umetnosti i stila vratila sam se u grad s homeopatskom dozom umetnosti i odavno sasvim bez stila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
