Pronašla sam u dva onlajn magazina (ne znam ko je od koga prepisao) najčešće postavljana pitanja na Guglu ove godine. Kako nositi štikle, šta obući uz kratke čizme, kako se obući za venčanje u šumi… Kome pada na pamet da se venča u šumi! Uz šarmantan vintidž autfit i isti takav servis za ručavanje idu insekti raznih boja i veličina (od kojih većina ujeda, verovatno) i stolovi koji se klate jer šume ne niču na terenima za fudbal. Oni što organizuju šumska slavlja obećavaju nezaboravno iskustvo, romantično, kao u bajci… To bi valjda trebalo da nam utaži apetite za spektaklom ili da nam zadovolji neke infantilne potrebe.

Ne znam ni odgovor na pitanje zašto bismo želeli da budemo protagonisti bajke. Šta više, baš te bajke koje počinju venčanjem ne daju dobru prognozu voljenom paru. Srećom, ceremoniju razvoda u šumi, recimo, tokom sezone lova na životinje koje se kreću na visini od 145 do 165 cm iznad trave, onlajn servisi još uvek ne nude.

Kad sam iscrpela linkove sa svatovima u hipi haljinama bacila sam se na horoskop. To je okrepljujuća tema za nekoga pod kijavicom i temperaturom. Saznala sam da nipošto fizički ne ličim na predstavnike svoga znaka, da bi mi idealan partner bio rođen u zodijačkom znaku s kojim imam najnaporniji odnos, te da sam ove nedelje odličnog zdravlja. Ali i da mi je 2016. najbolja godina ikad za posao. OK, ovo poslednje se još uvek nije pokazalo netačnim pa ne vidim zašto ne bih poverovala. Svako ima svoje iracionalne momente, nek to bude moj.