Ljubav je zakon 1

Nisam sigurna da je slogan adekvatno izabran. Jasno je šta bi trebalo da bude poruka: ljubavi bi trebalo da težimo, ona je naš cilj. Ukoliko se pretpostavi da je zakon onaj vrhovni oblik uređenja odnosa u društvu. Možda negde.

U Srbiji slogan može da zbuni. Ovde zakon služi da bi se probušio pa da bi se kroz rupe i rupice delovalo sa idejom da se prevari sistem i ostvari lična korist. Dakle, ako je parada ponosa bila organizovana kako bi se skrenula pažnja na pravo da se ostvari bliskost i među članovima grupe koja se diskriminiše gde god je moguće, slogan je definitivno podbacio. Pritom, famozni zakon nikako da se donese, a ukoliko bi se i doneo, samo bi bio još jedan od papira postavljenih na par metara od otvorene vatre. A pucaće baš svako koga svrbe prsti.

Kod nas se neguje posebna vrsta uživanja upravo u izbegavanju zakona. Recimo, naša iracionalna psihološka struktura radije će podmititi kako bi prošla kroz jednu od rupa zakona, nego što će za manje pare delati prema propisima.

Ako sve to znamo, zašto je, pitam se, “LGBTQ+” populacija izabrala poznatu rečenicu koja nipošto ne šalje željenu poruku. Imenica “zakon” u okviru imenskog predikata više označava prevaru nego visoko postavljen cilj.

Možda je trebalo da se uklopi nešto što nije tako namučeno kao “zakon”. „Ljubav je život!“, primera radi.

Toliko o zakonu. Sad malo o ljubavi.

OK je parada ponosa, trebalo bi sve ugrožene grupe da imaju svoje borbe. O borbi žena rekao je sud u vezi sa Lečićem, a u vezi sa jagodinskim domaćinom više se ni “rečito” ne ćuti, prosto više nije tema. Međutim, opet mi se čini malo infantilnim tražiti ljubav u zemlji gneva, srdžbe, besa, agresije. Razume se, i podela svake vrste. Ljubavi nema pod kapom srpskom, samo rukoljubljenja i samoljubljenja, koje čak nije ljubav prema sebi nego ljubav prema moći koju imam.

Nije van teme, samo skretanje u sastavni deo ljubavi: poštovanje. Preminuo je moj omiljeni profesor, akademik Predrag Piper. Ako sam imala uzor, to je bio on, ako sam imala sliku ideala, to je bio on, idol – on. Sedela sam na njegovim predavanjima i pitala se kako je moguće s takvom lakoćom i jednostavnošću objašnjavati principe jezika, najkompleksnijeg otvorenog sistema s kojim čovek ima vezu, neraskidivu vezu bez koje ne bi postojao. Čovek i jezik (u svoj njegovoj lepoti, vitalnosti, kompleksnosti) ne mogu jedan bez drugog.

Mnogo tajni, nekad zbunjujućih, ima. Profesor Piper ih je znao. Blag i mio, miran, skroman, otkrivao nam ih je. Svaki je kraj dvočasa bio tužan susret s konačnošću.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.