Maternji jezik (srpski u ovom slučaju, uz uvažavanje svih etničkih manjina) nije nužno zlo koje koristimo da uvaljamo robu ma kakve vrste (merkantilne, političke, ideološke, emotivne). Jezik koji koristimo govori o tome kako mislimo i ko smo, otkriva nas, dakle, i kad smo uvereni da briljiramo. A kao svi delikatni sistemi, mora se negovati. Ne baš onako kako istoimena kampanja radi na stvari: grljenjem Pravopisa od strane pripadnika popularne kulture.

Borba za korektniju upotrebu jezika oduvek me je podsećala na borbu protiv nasilja nad ženama. O tome se glasno govori, pokreću se akcije a broj žrtava na kraju godine ostaje u poznatim okvirima.

Da li bi trebalo uvesti maternji jezik na fakultete kao obavezan predmet?

Pa… Mislim da bi prvo trebalo uvesti srpski jezik na sve smerove Filološkog fakulteta. Moja profesorka nemačkog tvrdi da srpski ima članove. Kad sam joj rekla da ih nema, ona me je podrugljivo pitala:

„A šta je onda ‘taj'“, čak uz smešak koji je otkrivao uverenje u sigurnu brzu pobedu.

„Zamenica.“ Nije mi poverovala.

Nije u pitanju ni obaveza praćenja jezičke literature ili učenja pravopisnih pravila, razjašnjavanje nedoumica i sl. (u vezi s ovim, pohvaljujem sve one koji rade za sajt Kako se piše), po sredi je svest o tome da je jezik blago kojim možemo svoj univerzum približiti drugima, on je sredstvo povezivanja, naravno i sredstvo otkrivanja, kako je već rečeno i kao što je poznato.

Hoće li dospeti u sve ćoškove univerziteta (regularnih i imaginarnih, onih sa nekih ledina bez adrese i broja) čini mi se da je od prethodno navedenog manje bitno. Diplome se kupuju i bez položenih stručnih ispita, srpski će tu biti samo još dodatnih pedesetak evra.

Imam ovu bojazan: taman ako se u program i uvedu predmeti kao Srpski jezik, Kultura izražavanja… kako će se nastavni kadar odnositi prema mladim, snažnim, nacionalno „budnim“ (ostrašćenim) grupama koje odbijaju da sprovedu jednačenje po zvučnosti u pojedinim za identitet bitnim rečima…

Od cele priče o čuvanju svih podsistema našeg jezika, najviše me pogađa upornost i arogancija kojom se baš intelektualci drže sintaksičke prljavštine. Neće automehaničar reći „iskomunicirati ideju“, ali intelektualac koji izvrsno vlada engleskim retko će reći drugačije.

Jeste osnovna funkcija jezika komunikativna, pa dok se razumemo sve je OK, ali malo po malo razumemo se sve lošije.

Dakle, ne piši kao što govoriš jer postoji sumnja da ne govoriš kako bi trebalo.