Ne mogu da se složim sa idejom da je Buržoaska revolucija ukinula zavođenje. Prihvatanje iluzije, čežnja za željom koja izmiče, glad koja se ne može utažiti jer na semiološkoj trpezi nema hrane… oko toga se gradi najvitalniji savremeni mehanizam. Štaviše, naša potreba da budemo zavedeni jača je od potrebe za demistifikacijom ili posedovanjem, jer u zavođenju nema ni istine ni objekta. Ako nam kao rezultat u rukama ostane roba, pošto sedimo i družimo se u potrošačkom ambijentu, samo smo naseli.
Zavedena sam svakodnevno, na najrazličitijim poljima, po sličnom obrascu. I to mi ne smeta. Bodrijar je verovatno mislio na nešto sasvim drugo kad je objavio pobedu mlakog zavođenja ili njegov potpuni kraj.
CNN je prenosio govor Baraka Obame Kenijcima. Ležerno, sa simpatijama, paternalistički, pun naklonosti, radosti što potiče odatle, sa toplim entuzijazmom 45 minuta je šarmirao publiku. Opasan tip! Tako za govornicom, imajući razumevanja i za propuste i za poraze, ali snaga usmerenih ka boljem društvu (američkom konceptu boljeg, naravno) otvarao im je oči savetima i preporukama. Razviti demokratiju, ukinuti korupciju, dati ženama sva prava, prekinuti tradiciju koja ne prihvata ideju jednakosti… tra-la-la. „Na kraju, svi smo članovi istog plemena, ljudskog plemena!“ Načas sam zaboravila sve moralne eskapade američkog predsedničkog stabla i treptala u ritmu Obaminih rečenica. „Budućnost Afrike zavisi od Afrikanaca“ – eskapistički cunami. Zavodnik bez premca.
Primer za nešto čedniji oblik zavođenja, onaj koji mi neće pokrenuti teška sećanja i provocirati ljutnju, uključuje sinesteziju. Prolazim pored vintidž kafića i moji receptori za vizuelno šalju informaciju da sam žedna. Zavedena stilom, pristajem da se prepustim. Čak i pre nego što se krug zatvorio pa ja postala svesna da ne mogu da odolim estetskom izazovu, moje telo je već sedelo na neudobnoj prefarbanoj stolici, pored bokora lavande.
Nije čudno što po prodavnicama i tržnim centrima od glasne muzike ne može da se misli. Tržišni imperativ je obustaviti misaone procese i razviti želju. Istraživanja govore da se u takvom ambijentu zaista troši više novca. Da, kad čujem kvalitetan glasan rep u TC „Ušće“, žlezde zadužene za potrošačke hormone odmah počnu da rade. Znam da sam zavedena i sasvim se prepuštam tome.
Iako mi je jasno da suštinskog rezultata nema, da je iluzija uvek dovoljno daleko, želim da igra što duže traje. „U stvarnosti, mrtvi su oni koji više ne zavode niti bivaju zavedeni“ kaže Bodrijar, ipak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
