Razbucani pazl 1

Povremeno, kad pokušam da se odmaknem i iz neke neutralne pozicije, ono što kažemo da je pogled odozgo ili sa strane, kad, dakle, pokušam tako da osmotrim svet u kom živim, imam utisak da sam upala u loš nadrealistički eksperiment.

Bindžujem dadaistički film u lupu i nisam zbunjena anahronim umetničkim ostvarenjem nego raspuknutom maštom autora.

Ništa nije kako bi trebalo da bude i sve je okrenuto naopačke.

KŠ je prepisao mere od navijača, predsednik se javlja iz lika Malog Radojice, krupni baja nedokazane nevinosti, a neprijatnih sklonosti, prati našeg epskog junaka pred kamerama (kako je uopšte moguće da se neumorno mota po kadrovima na nacionalnim televzijama!).

Skupština radi za jednog čoveka, jedan čovek nas radi sve.

Tako ponekad budem sleđena kad se izmestim u „pogled odozgo“.

I želim da zbrišem, da ne učestvujem u srpskoj dnevnoj bolnici.

Onda me uspavaju (ili probude, više ne znam) obaveze pa utonem u isto, (suno)vratim se u svoj dan-za-danom život.

Imala sam zanimljivo iskustvo pre nekoliko dana. Učiniće se morbidnim, ali sasvim je u skladu sa onim mašinama za mlevenje, sa stalnim pretnjama smrću, sa prečestim smrtima.

Bila sam u redovnoj poseti Novom groblju i dok sam se pela ka Ruskom groblju, odjednom mi se učinilo da se slika stabilizuje, da se realnost urazumljuje, kao da sve dolazi na svoje mesto.

Mirno je i čisto, i sve je kako bi trebalo da bude. Ljudi klimaju glavom u znak pozdrava, vlada pristojnost. Saradnja prirode i civilizacije…

Pokrenula se tema femicida dok se oči kopaju oko „vojnikinje“.

Upravo zbog pitanja da li bi trebalo da se vidimo u sufiksima, odlučila sam još odavno da o jeziku razgovaram samo sa onima koji su ispolagali četiri gramatike na Filološkom.

Ovih dana, dodala sam još jedan kriterijum – koji su uz stečenu diplomu i razumni. (Napominjem, gospodina advokata koji je razotkrio „žensku zaveru“ ne bih komentarisala, ali ne sumnjam da će se njegova „ideja“ razbuktati u nekim glavama.)

Slično drugim stvarima, poziciju žene u društvu posmatramo kao rastureni mozaik, kroz batine i dojenje.

Kao što bi čoveka trebalo sagledati u celosti, kroz saradnju njegovih podsistema, tako bi pitanje položaja žene trebalo razmatrati „holistički“. A prva tačka je opšte stanje u društvu, neempatičnom, nepristojnom i batinaškom.

Ne možete da sklopite pazl Monalize tako što ćete ređati delove Moneovih „Plastova sena“ i Pikasove „Gernike“.

Mi to ovde radimo, živimo u razbucanom pazlu i pokušavamo da se prokrijumčarimo u Evropu u bušnim japankama, novom BMV-u, naravno sa Fotošop verzijom potvrde o vakcinaciji.

Stvarno je neumesno da samo na palilulskom brdašcu bude sve kako bi trebalo.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.