Posle cunamija koji je izazvala informacija o prekrajanju školske lektire u gimnazijama, ne pitam se više ni zašto su premeštali Desanku, ni zašto su ukinuli Tihi don, čak ni zašto su Desnicu (priznajem, meni omiljenog u 20. veku) stavili u ruke profesorskoj ćudi. Pitam se ko zaista sklapa gradivo za đake.
Da li nadležna institucija nema dovoljno autoriteta da stane iza odluke oko koje su se, računam na to, složili svi visokostručni članovi ili narod u odbrani nacionalne poezije ima tako snažan glas… Ili je nešto drugo…
Ozbiljnu aktivnost kao što je izbor gradiva za škole zamišljam ovako: mudre glave, svi stručnjaci za određene oblasti, upoznati sa stanjem na terenu (koje su literarne preferencije učenika i zašto su im ruski klasici smaranje), upoznati sa emotivno-psihološkim potrebama i razvojem đaka određene dobi, skupe se i posle nekoliko sastanaka koji ne podrazumevaju otimanje ili uvaljivanje, ni zevanje ni dranje, s punom odgovornošću i spremni da svoj ugled polože kao zalog, zaključe da bi na osnovu dobro razmotrenih procena umesto spiska knjiga doskorašnjeg, u ime poželjnijeg obrazovanja mladih, trebalo sastaviti bolji.
Nikako ne pomišljam da bi posle narodnog ustanka moglo da se utvrdi da je došlo do greške. Legitimitet koji ima institucija da se petlja u stvari date im u ruke mislim da ne bi trebalo da obori nacionalna suza.
Nauka iznad osećanja i amaterskog suda!
Ali, ne… Digla se javnost, promenila se odluka.
Onda bi, možda, trebalo dati nekom narodnom veću da donosi odluke. Ako se već ispostavilo da je prvobitni plan Zavoda bio promašaj. Ili bi trebalo smeniti komisiju koja se toliko nećka. Ili smo svi naseli pa se neplanski u pozorištu ceo dan zabavljali.
Pored naše pesnikinje koju su hteli da smaknu iz programa za viši razred, uznemireni Srbi nisu primetili ostale promene.
U tome ne vidim samo snagu medija, jer su svi u naslov i tekst stavili gospođu Maksimović, već i to da se narod peca na prvu loptu, ostalo ih ne zanima: proterivanje Desnice ili Foknera.
Naravno, slažem se da Desanku ne bi trebalo dirati, slažem se i da je važno da deca pročitaju Ujka Vanju i Šinjel (obavezno), ali bih više volela da svako zaista ozbiljno i odgovorno radi šta mu je dato na poverenje i u zadatak i da ne mora da se diže ustanak zbog nepromišljenosti.
Bilo bi dobro da ne moramo da vršimo kontrolu odluka bilo koje struke.
Međutim… Situacija je pod kontrolom, stvari ostaju gde su, samo se Desanka vraća kući.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
