NJegova borba ne odgovara velikim silama pa je pitanje ko će isterati svoje: naučnici ili industrija zabave koju imitiraju vojna i politička industrija.

Ideja o ubicama nalik ljudima izgleda kao ofucani motiv filma naučne fantastike, ali zapravo ova se revolucija dešava polako i svima pred očima. Bar nama su poznata iskustva sa dirigovanim projektilima i dronovima s bombama (ili onima sa zastavama iza kojih mogu da polete samostalne letilice s drugim tovarom). Neko sedi tamo daleko, pije viski, igra bilijar i između dva udarca u klaster pošalje par tona eksploziva. NJegove su žrtve tačke na ekranu. Ima li ih nekoliko stotina manje ili više, bilijar-majstora ne opterećuje.

Sećam se predavanja koje je održala žena uključena u tim psihijatara što se bavio Brejvikom. Kaže ona da je neposredno posle masakra, Brejvik izjavio kako se osećao kao da je igrao video-igricu. Toliko o tome da video-igre ovog žanra ne utiču loše na mentalni svet igrača. Istina, njemu je trebao psihijatar pre nego što je džojstik zamenio oružjem, ali to ne isključuje verovatnoću da bi sve drugačije bilo da je umesto rešetanja 2D neprijatelja igrao remi ili otvarao pasijans.

Da se vratim na dr Volša. Ono što me je u intervjuu posebno kosnulo je odlučno negodovanje protiv holivudskih filmova o robotima-ljudima. Mašine koje bismo pravili da umesto nas obavljaju šta god da im stavimo u zadatak nikako se neće okrenuti protiv „roditelja“, jer inteligencija koju stvaramo neće posedovati naše mane, kaže on.

Pitanje je. Nisam sigurna da smo u stanju ni da zamislimo, a kamoli da sklopimo nekog ko nije nama nalik, a rivalitet je jedna od naših osnovnih vodilja. Ako imamo nekog na vidiku, on je svakako rival/konkurencija/neprijatelj. Naš prirodni algoritam odmah nas vodi: Uništi! viče on.

Dakle, šta me je dotaklo? To što ne možemo da pobegnemo od sebe. Važno je uništiti, u video-igri, u stvarnom svetu ili u onom koji će s nama deliti mašine. Siroti naučnik to u svojoj naivnosti ne razume. Koliko god da su dosadni filmovi naučne fantastike, oni su odličan primer: mi smo paradigma i ne može postojati druga paradigma osim te. Roboti koje su rodili ljudi odmetnuće se i postati neprijatelji svog tvorca. Kad pobiju sve što im je zadato, okrenuće se protiv paklenog izumitelja. Tako je u našem svetu.