Kad već postoje tako fantastični nenarodnjački proizvodi i kad imaju gladnu publiku. A ovo je posebno važno, imaju publiku, gladnu publiku… Kako je moguće da su stihovi: „… voliš li me kad okolo se kurvam i zdravlje zbog mene izgubiš“ (što je moj omiljeni primer, čak manje pesničke, a više slušalačke izgubljenosti) odneli glasove?

Nekada davno, neko je negde napisao da pojedine ljude viđa samo tokom FEST-a. U međuvremenu, pokrije ih mrak. Sad se ta ekipa šeta od festivala do festivala, tiska se i upija. Sklona sam da prihvatim ideju o smišljenom radu na gašenju potreba koje zadovoljavaju predstave kao „Pixel“ ili „Betroffenheit“. U komplet s tim i kao posledica, zapravo rezultat, ide čitav karavan grešaka. Recimo: pobednica rijalitija dobija 50.000 evra, a pobednica Slagalice 2.000. Tržište? Pa da, ali koje smo mi napravili.

Čitala sam komentare ispod teksta o fenomenu „Starleta protiv intelektualke izraženo u konvertibilnoj valuti“. Jedan „komentator“ napravio je jednačinu koja mi nikad ne bi pala na pamet. Dakle, razlika u zaradi je, piše on, sasvim OK jer je Starleta morala da boravi u prostoru rijalitija (fizičkom, mentalnom, narativnom, prim. aut.) danima, dok je učesnica kviza pred kamerama bila samo par puta po 25 min. Koncept: vreme je novac na delu! Istina je, ako bi se eventualno računalo koliko je vremena pobednica „Slagalice“ uložila u čitanje, učenje i slične aktivnosti, verovatno bi se poteglo pitanje koliko je Starleta uložila vremena u … nešto, šta god to bilo, na primer trbušnjake ili čučnjeve, analizu lakova za nokte ili fi aparata za kovrdže.

Da se vratim na festival. Kanađani su poneli sve moje simpatije. Zbog inovativnosti, koreografije na reči (što mi je bilo posebno zanimljivo), obrade teme (trauma, gubitak, posttraumatski sindrom) preko teksta, pokreta i elemenata koji pojačavaju osećanje anksioznosti… A „Pixel“ mi je bio jako simpatičan: hip-hop, savremeni ples, klasični balet, sa elektronskom, nematerijalnom scenografijom.

Posle svega, ostaje mi pitanje iz naslova. Ili ovo: kad bi širi auditorijum bio izlagan (planski, u dužem periodu) ovakvim proizvodima, da li bi opet pobedio Šojić (kao lik iz serije i kao lik iz realnosti)? Truju nas ili je to naš autentični nacionalni/regionalni izbor (nešto kao nacionalna/regionalna genetska greška)?