Dok je bila aktuelna korona (kao da je nestala!) kupila sam aparatić koji meri saturaciju. Prvi je radio dva dana a onda počeo da baguje. Zamenila sam ga. Još uvek koristim taj drugi.
Onda, kako su uz koronu stigle i druge virusne nevolje, kupila sam i digitalni toplomer.
On je navodno radio.
Naime, pištao je i pokazivao brojke, ali raspon je bio neobičan: od 34 do 38.
To što meri sa decimalom i to što mi je merenje temperature skraćeno sa pet minuta na par sekundi, učinili su da mu verujem.
Da, i firma koja ih prodaje obećava kvalitet, iako je onaj prvi oksimetar kupljen u istoj radnji.
Zanemarila sam taj promašaj i opredelila se da prihvatam rezultate pištolja-termometra i ravnam se prema njima.
Ko zna koliko sam puta bila bolesna pre nego što sam konačno ponovo skinula prašinu sa starog toplomera.
Bolnu istinu sam saznala u ambulanti onog jutra kad sam na displeju pročitala prvo 35.4 pa 36.7.
Dakle, lekaru se nisam javila zbog temperature već zbog svega ostalog što se, sva je sreća, ne meri nikakvim digitalnim aparatima, već podrazumeva ličnu procenu stanja.
A stanje je bilo takvo da je reakcija bila neodložna.
Ušla sam u ordinaciju, srušila se na stolicu pre nego što sam bila i ponuđena da sednem, izdiktirala tegobe i na kraju rekla da mi je aparat, baš isti kakav je ležao na stolu kod doktorke, ponudio dve informacije: osobe koja se hladi i potrebna joj je pomoć i jedne sasvim zdrave osobe.
„Evo, isti ovakav, ljubak, savremen“, rekla sam i pokazala na pištolj-termometar.
Doktorka je bacila gadljiv pogled na njega i kazala da je jednom pacijentu koji je goreo u groznici taj gedžet pokazao 36,7.
Da, istu brojku kao i meni tog jutra.
Razume se, imam i aparat za pritisak.
Ne mogu sama da merim pritisak nijednom drugom metodom, već samo koristeći taj instrument te, htela ne htela, moram da verujem ciframa sa displeja.
Ipak, puls mogu da saznam brojeći otkucaje srca.
Tu je negde, pomenuti aparat puls meri sa greškom od tri do pet otkucaja.
Verujem da nije neophodno da napomenem da sam i taj instrument nabavila u kredibilnoj prodavnici iz koje sam iznela oksimetar i termometar.
(Zaista je važna tema luda vera u brendove!)
Na kraju sam kupila i sat koji meri sve što bih želela da znam (i mnogo više od toga, ali to je manjkavost aparata, uvaljuju vam funkcije koje vas ne zanimaju): puls, pritisak, saturaciju, broj koraka, kilometražu, kalorije, san…
Prosto, ne moram ni da budem prisutna, aparat će fingirati moje postojanje samo ako je u „on“ modu.
Na osnovu mračne istorije korisnika raznih instrumenata za laičku upotrebu, trebalo je da znam: svetleće brojke na displeju služe više za dekoraciju nego da otkriju istinu o procesima koje mere.
Odstupanja kod pulsa su značajna, a par puta samo što nisam pozvala hitnu zbog visine pritiska.
Sve ove naprave mere, da tako kažem, otprilike: otprilike puls, otprilike pritisak, otprilike temperaturu.
Mere život otprilike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
