Prorok Andrija 1

Tako je jedan od vodonoša trofejne generacije “delfina” u sred prvenstva Evrope “zakukao” nad sudbinom Partizana. Očajan što “Velikan, baza, institucija, jedini pravi pravi klub srpskog vaterpola nama pred očima propada”.

I to, da stvar bude poraznija, odgovarajući na pitanje novinara iz Hrvatske, jer je propast sedmostrukog evropskog šampiona “atraktivnija” strancima svesnima gde je od vajkada izvorište vrhunskih srpskih igrača i trenera, nego zemljacima ovog rođenog Hercegnovljanina, čije se interesovanje za tragediju crno-belih svodi na navijačko opredeljivanje u sukobu zaraćenih strana na Banjici, tračarenje o treniranju novih Partizanovih klinaca u hladnoj vodi i igranju za pljeskavice i kikiriki.

Eventualno osuđivačke komentare za prevelike novce potrošene na sastav iz 2011. godine, kada se Partizan poslednji put popeo na krov Evrope, a to otvorilo rupu na njegovom računu. I to je u redu, jer plebs može da misli i priča šta mu je volja, jer ne barata činjenicama ili mu je pogled zamagljen klupskim bojama.

Nedopustivo je kada oni što imaju moć i, prvenstveno, obavezu da reaguju na 1/1 tačnu konstataciju osvajača Lige šampiona s Crvenom zvezdom, “ta situacija je glavni uzrok lošeg stanja u srpskom klupskom vaterpolu, a strah me je i za budućnost našeg reprezentativnog vaterpola nakon Olimpijskih igara u Parizu 2024”, ne čine NIŠTA da zaustave srljanje Partizana i celog našeg vaterpola u amaterizaciju.

Onih što se guraju da se slikaju sa njim kada donosi medalje, a nikada mu neće preći preko vapaja za intervencijom države u kameru RTS-a, dok je još mokar slavio olimpijsko zlato.

Onih što jednom u sto godina podele sitnu jednokratnu pomoć klubovima, pa se hvale na sva zvona i još obavezuju siromahe da im se javno klanjaju zbog toga, a svako malo brišu bankarske dugove FK Crvena zvezda ili parama poreskih obveznika plaćaju UEFA licencu FK Partizan.

Onih što obećavaju gradnju stadiona u svakoj većoj varoši, a nikako da naprave jedan čestiti bazen u Beogradu, pa prestoničke klubove časte besplatnim terminima za treninge ili utakmice. Onih što vrhuncem brige za ovaj trofejni sport smatraju redovnu isplatu premija reprezentativcima umesto da osmisle stratešku podršku bazi.

Onih što Andrijine reči shvataju lično i briga ih što nije dalek dan kada će peta, šesta… mesta na velikim takmičenjima biti uobičajena pojava a ne incidenti.