Kada u najpopularnijem internet pretraživaču ukucate, npr., „The Rolling“, ispod kućice će vam se izlistati nekoliko najčešćih nastavaka na navedeni upitnik, tj. reči koje ljudi najčešće ukucaju. U slučaju navedenog primera, sledeća reč koju pretraživač predlaže je, naravno, „Stones“. Sad, ukoliko pokušate sa rečima „how does“, otkrićete da su „facebook make money“ reči koje najčešće bivaju ukucane nakon toga. Jasno, budući da je najpopularnija društvena mreža besplatna za učlanjivanje, a reklamiranje je vrlo diskretno prisutno, mnogi se pitaju na koji način je onda dvadesetšestogodišnji Mark Zakerberg postao najmlađi milijarder na svetu.
Najverovatniji odgovor: i diskretna reklama je sasvim dovoljna kada pre toga na tako precizan način pogodite šta je ljudima potrebno skoro kao vazduh.
Dejvid Finčer i scenarista Aron Sorkin u filmu „Društvena mreža“ metodično izbegavaju svaki mogući stereotip koji inače čini dela koja za temu imaju mladog usamljenog genija i njegov put ka uspehu i slavi, dramski zgodno potpomognutog šarenom grupom njemu srodnih otpadnika od društva. Dakle, ne saznajemo ništa o Zakerbergovoj porodici; osim određenog autističnog buntovničkog stava i retkih poluduhovitih ispada, mladi programer apsolutno je nezanimljiva osoba, karaktera sačinjenog od brzog govora i nepovezanih misli; sudski sporovi koji čine najveći deo fabule ne angažuju emocije gledaoca, ukratko, nemate priliku da navijate za jednu stranu… Šta onda čini „Društvenu mrežu“ gledljivim filmom čija dva sata trajanje prođu vrlo brzo? Da li je sama fascinacija Fejsbukom nešto što nas tera da se zainteresujemo? Teško je reći. Možda je odgovor upravo u haosu modernog društva koji film bez bilo kakvog stava prikazuje. Čudaci koji žive u svetu nula i jedinica, tajna društva na elitnim fakultetima, zastrašujući egzibicionizam/voajerizam koji nas tera da zavirujemo u lične svetove ljudi koje često samo usput poznajemo ali koji nam postaju „prijatelji“ u virtuelnom svetu… Možda najsnažniji utisak ostavlja atmosfera praznine koja se nalazi iza fenomena koji čine našu svakodnevicu, pri čemu ne postoji ni naznaka bilo kakve kritike društva ili nekakve glorifikacije moći pojedinca da zagospodari svetom. Znajući Finčera, kraj njegovog „Borilačkog kluba“ u kojem bezimeni glavni junak diže ceo grad u vazduh ili „Zodijak“, dvoiposatnu igru o neuspešnim pokušajima hvatanja krajnje iracionalnog serijskog ubice, jasno je da od tog velikog nihiliste nećemo dobiti nikakvu sažvakanu poentu. Smisao postojanja ne postoji. Ali Fejsbuk postoji. Pa, što da ne, i to je nešto. Konačno, vredi pomenuti jezovitu i melanholičnu muzičku temu Trenta Reznora i Atikusa Rosa koja u velikoj meri određuje celokupnu atmosferu. Finčerov film nema po(r)uku, i time najtačnije pogađa duh vremena. „Društvena mreža“ je, iznad svega, tužan film.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
