Dnevnik pandemonije (mart) 1

Crtice tokom epidemije. Kućni i lični ugao gledanja na globalni problem koji smo viđali u filmovima ili učili iz istorije…

31. mart

Mačo, mačo (Belorusija)

Višedecenijski predsednik Belorusije, zemlje koja je malo pogođena korona virusom Aleksandar Lukašenko zbog te srećne okolnosti nije mogao da izbegne mačo hvalisanje u narodu poznato kao k..č.nje. Posledica svega da je ispao neinfromisan uz ugrožavanje bezbednosti građana ove zemlje.

Dnevnik pandemonije (mart) 2
Foto: EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH

Belorusija je jedina zemlja na svetu u kojoj se još igraju sportovi poput fudbala i hokeja (sa publikom na tribinama) čime je ova zemlja u fokusu svih, od onih koji su oposednuti fudbalom, preko onih kojima je ovo dokaz da je virus izmišljen, do onih koji ne veruju šta se dešava.
Lukašenko je već ranije savetovao ispijanje votke protiv virusa (zvuči poznato?), a opreznost zbog širenja virusa paranojom. Da bi pokazao da je virus šala, Lukašenko je odigrao hokejašku utakmicu i izjavio da virusi ne mogu da opstanu na niskim temparaturama. I ispao neinformisan za medalju.
Naime, kako se navodi u medicinskom istraživanju objavljenom na sajtu medrxiv.org virus virus na četiri stepena koliko je približno u ledenoj hali može da živi skoro dve nedelje, dok na temperaturi od 70 umire za pet minuta.
Promašaj “u sridu”. Slučajno ili ne dan, posle predsednikovog hvalisanja neznanjem broj zaraženih je skočio sa 94 na 158. Fudbal se i dalje igra.

Testiranje

Od predsednikovog najavljenog agresivnog testiranja je prošlo nekoliko puta po 48 sati kada je trebalo da počne, ali to se nije dogodilo. Ipak, povećanje testova jeste primetno, ali i dalje se ne znaju kapaciteti. Usko grlo su za sada labaratorije, a prema tvrdnjama raznih ljudi, moguće će biti dnevno testirati između tri i četiri i po hiljade testova dnevno, što je solidna brojka. Da bi bili na nivou Nemačke potrebno je 6.000 dnevno. No, znamo da nismo Nemačka ali bilo bi lepo da znamo kada će zaista kapaciteti biti prošireni, da znamo na čemu smo, umesto da svakih par dana slušamo nova obećanja.

30. mart

Nasleđe socijalizma

Da socijalizam utiče na ovo društvo i 30 godina posle nestanka, a zbog čega je Srbija konačno u evropskom vrhu po nečemu pozitivnom, dobili smo potvrdu ovih dana. U pitanju je broj kreveta po glavi stanovnika.

Dnevnik pandemonije (mart) 3Kapacitet bolnica da prime pacijente jedan je od osnovnih pokazatelja stanja nekog zdravstvenog sistema. Zahvaljujući nasleđu socijalizma, od kada potiču i bolnice i kreveti u njima, Srbija je bar po ovom kriterijumu među boljima. Prema podacima Eurostata, u našoj zemlji ima nešto više od 39.000 bolničkih kreveta, što je nešto više od 500 kreveta na svakih 100.000 stanovnika. Najviše kreveta, 10.500 je u Beogradu.

U Evropi, najslabije kapacitete imaju Španija i Italija, uz Veliku Britaniju, Irsku, Tursku i Grčku, kao i skandinavske zemlje, dok najviše kreveta u odnosu na broj ljudi imaju Nemci.

Šta bi bilo od nas da su na vlasti oni koji smatraju da državna zdravstvena služba ne treba da postoji.

Vrhovni sejač panike

Predsednik Srbije se uporno trudi da bude primećen. Svaki dan je na televiziji, gde hukće, podiže glas, teško diše, škrguta, preti, vređa, odnosno čini mnogo kontraproduktivnog za društvo u celini tokom krize. Posle nedeljnog gostovanja na jednoj televiziji i najave da bi policijski čas mogao da se uvede i svih 24 sata dnevno, među delom građana je zavladala očekivana panika. Rezultat su još veći redovi ispred apoteka i prodavnica, odnosno povećana mogućnost da se zaraza proširi.

Svaka čast predsedniče, možda ste za promenu mogli da uz paničnu najavu potpune blokade, makar navedete smernice kako bi se funkcionisalo i tako makar donekle smirite situaciju i prateću paniku. Ali ne. Pitam se, čemu silni savetnici za odnose sa javnošću. Nisu svi građani Srbije oduševljeni sado-mazo odnosima.

Dobra vest

Dobra vest za danas jeste najava da će policija obilaziti SPC crkve i tako pokušati da zauzda, prkošenje ove uticajne nevladine organizacije na mere zaštie od korona virusa. Podsetimo SPC kao da ne zanima vanredno stanje i najavljuje nastavak prakse pričešća iz jedne kašičice, što je u ovo vreme osim protivzakonito takođe i rizično za ljudske zdravlje i živote. U SPC su izgleda ponovo zaboravili da se vera nosi u srcu i da nisu iznad svih građana. 

UK

U Velikoj Britaniji se preko 700.000 građana prijavilo da volontira pri Nacionalnom zdravstvenom servisu.

Kako domovina voli

Medicinski radnici koji su u samoizolaciji zbog mogućnosti da su oboleli od korone dobiće umanjenje plate za 35%.

29. mart

Kučići ponovo

U Srbiji je biti optmista najčešće pogrešna postavka, da ne kaže Sizifov posao.

Tako je bilo i ovog puta. Svega sat vremena nakon objave poslednjeg nastavka “Dnevnika pandemonije” i nade da je predsednik odustao od mučenja domaćih životinja tako što će ih držati u kućnom pritvoru veći deo dana, dogodilo se suprotno. Promenjena je uredba i kućnim ljubimca je zabranjeno da izlaze u terminu do 20-21h. Zaklon za ovu nerazumnu odluku uzet je od struke, isturajući njihov stav kao razlog. Struka se naravno nije bavila slučajevima kerova, ali valja pokušati na neki način skinuti odgovornost.

Ostaje nejasno šta predsednik ima protiv kučića, ali i ljudi. Svakome je jasno da su kućni ljubimci poput članova porodice, ali da njima ne možete obajsniti nove mere, niti da im tek tako menjati navike, da kake i piške npr u ve-ce šolju. Efekti će biti vidljivi i u većoj nervozi životinja i njihovih vlasnika, a u periodu maksimalne dezinfekcije u brojnim domaćinstvima generisaće se sada i govna ljubimaca. Svaka čast.

28. mart
Kučići
Iako je Predsednik Srbije pre tri dana rekao kako će (on) zabraniti šetanja pasa jer smatra da psi mogu da izdrže svaki dan po najmanje 12 sati bez vršenja nužde, to se nije dogodilo.
U uredbi o zabrani kretanja MUP-a Srbije i dalje stoji “Izuzetno od stava 1. ove tačke, dozvoljeno je izvođenje kućnih ljubimaca u periodu od 20 do 21 čas, u trajanju od 20 minuta, najviše 200 m udaljenosti od mesta prebivališta, odnosno boravišta.”

Ipak, mnogi su, uključujući i mene ovi verbalnu i ne baš smislenu poruku doživeli kao već usvojenu izmenu Uredbe. Čini se da još nismo tolika banana država da se nečiji TV nastup tretira kao Zakon, mada po tome kako sam/smo reagovali nismo ni daleko.

U svakom slučaju nadam se da se Predsednik predomislio i shvatio besmisao i kontraproduktivnost zabrane da vlasnici kontrolisano prošetaju svoje četvronožne članove porodice u vreme kada su ulice puste.Ako je tako, pozdravljam. Sada su nam potrebni smirenost i razboritost svih nas, a ne konflikt i nasilje.

Nemačka
Nemačka se uz Kinu, Južnu Koreju, Rusiju pokazala kao najuspešnija zemlja u borbi sa korona virusom. Mali broj teže obolelih i preminulih u odnosu na broj zaraženih je dovoljno da se pogleda kako to Nemci rade i pogledati šta se može primeniti i kod nas. U pitanju su masovno tesitranje, izolacija i disciplina.
Dok je izolacija na snazi, uz čini se solidno poštovanje mera, ostaje nam da vidimo koliko je potrebno testiranja obaviti kako bi se virus mogao pratiti i kontrolisati. Nemci su najavili 500.000 testiranja na korona virus tokom naredne sedmice i smatraju da je potrebno još više. Kada te brojke proporcionalno prebace na Srbiju, dolazi se do oko 43.000 testova nedeljno ili 6.000 dnevno. To je nekih 20ak puta više od do sada urađenih.

Podsetimo, pre pet dana Predsednik je najavio da će masovna testiranja početi za 48 sati, dok je struka rekla da bila zadovoljna da to bude do kraja nedelje. Do danas još nije poznato o kolikom broju testova se radi. Nadležni tvrde da je trenutno problematičan broj labaratorija.

Još jedna zanimljiva brojka. Srbija i Slovenija imaju najviše ozbiljnih slučajeva obolelih u grupi zemalja koji imaju između 400 i 600 zaraženih, po 25.

Ustav
Na današnji dan 1989. godine izglasani su amandmani na Ustav po kome je “Srbija iz tri dela ponovo postala cela”. Današnjica pokazuje da amandmani nisu doneli najavljeno.

27. mart
Da li ste primetili SAD?
Kao nikada, makar u poslednjih 100 godina, Sjedinjene Američke Države daleko su od liderske pozicije u borbi protiv neke globalne pošasti. Ova velesila je ovog puta prva samo po broju zaraženih slučajeva korona virusom, dok se borba protiv zauzdavanja može opisati kao vrtenje u krug. Više vremena potrošeno je na pokušaje negiranja trenutne situacije. Nema izolacije, nema testiranja, a upitno je dokle se stiglo u istraživanjima u nalaženju adekvatne vakcine.
Kao nikada do sada, koncept na kome počivaju SAD je na udaru. Nepostojanje zdravstvene zaštite za građane i lečenje po principu “koliko para toliko i muzike” ne zanima previše Koronu. Iako je već “osvojila” Njujork i Los Anđeles u Americi se vaga između ljudskih života i profita, što je daleko od proklamovanih vrednosti “zemlje nade i lidera slobodnog sveta”. Da li će politički vrh smoći snage i pomoći zdravstenom sistemu i svojim građanima kao što su po izbijanju velike ekonomske krize spasavali generatora krize – banke, saznaćemo verovatno uskoro.
Ipak, u svakom slučaju ostaje gorak utisak da je Amerika pre svega pokazala svoje dehumanizujuće lice, zasnovano pre svega na profitu i merenju svega kroz novac.
Gotovo bih se opkladio da bi bilo drugačije, efikasnije da u pitanju neki novi rat.
Nadam se da će shvatiti da zdravi i poštovani ljudi, bolje i više rade, ostvaruju profit i pokreću točkove sistema. Tako da dileme ne bi trebalo da bude. Ako ništa, neka pogledaju brojke koje kažu da je u Americi da je broj zaraženih porastao za gotovo 2.000 odsto.

Pozorište i puč
Danas je Svetski dan pozorišta i 79. godina od Vojnog puča u kome je odbačeno pristupanje Jugoslavije trojnom paktu svrgnut namesnik Knez Pavle i smenjena Vlada. Dve nedelje kasnije počeo je rat.

26. mart

Fizička distanca
Iako se izraz društvena distanca koristi gotovo kao korona virus, moram priznati da ne razumem kako je, iako netačan, postao prihvaćen. Jer posledica karantina/izolacije je fizička distanca, a ne društvena. Naprotiv, društvena aktivnost je velika, dovoljno je pogledati stranice društvenih(!) mreža na kojima su svi. I stari i mlado, razmenjuju stavove, iskustva, informacije, šale, snimaju video radove, stvaraju nove grupe, umrežavaju se, razvijaju novi poslovni modeli…

Ništa od ovog se ne može nazvati distancom. To što se ne pipamo ne znači da nekomuniciramo. Tako da, molim za fizičku distancu dok traje pandemija, a družiti se moramo ako želimo da ostanemo zdravi u glavi.

Prvi kamioni za Kosovo
Gotovo bez reči dočekali smo ukidanje taksi za izvoz robe na Kosovo. Kamioni sa pšenicom su prošlog vikenda počeli da prelaze granicu, gotovo inkognito. Ni Marka Đurića, ni Rasima Ljajića da se oglase, čak ni velikog naslova u novinama. Makar režimskim.

Svakako je jedna od retkih lepih vesti za vreme krize.
Kosovo je izgleda jedino mesto na planeti gde se vodi oštra politička borba uprkos pandemiji. Samo par nedelja posle izbora oborena je vlada Aljbina Kurtija, a ovome je prethodilo i uvođenje sankcije SAD koje su na “ratnoj nozi” sa lideerom Samoopredeljenja. Da se zna ko se, za šta pita.

25. mart

Kavgadžija
Od dolaska na vlast sadašnji predsednik Srbije promoviše verbalno nasilje – povišene tonove, pretnje, uvrede i omalovažavanja. Takav trend se primio i među pučanstvom, tako da je dijalog u dobroj meri zamenilo tabloidno prepucavanje i isključivost.

Ovih dana, kad mu vreme nije, predsednik nikako da izađe iz uloge kavgadžije. Šta više, posle građana okomio se na kućne ljubimce.
Van, široj javnosti znanih razloga najavio je zabranu šetanja kućnih ljubimaca između 20 i 21 časa. Šetnja ne može, jer on tako kaže, a tvrdi da psima nije ništa da izdrže minimum 12 sati bez obavljanja nužde. Možda da pita vlasnike, kojima su ljubimci kao članovi porodice. Ili da pokuša sam da svaki dan, ne odlazi do toaleta najmanje 12 sati. I tako sedam osam dana, pa nek nam javi.

24. mart

….u doba korone
Od izbijanja pandemijske krize gotovo da se ne može izbeći foskula “u doba korone”, po ugledu na knjigu “Ljubav u doba kolere”. Čini mi se da niko na planeti nije preskočio da upotrebi ovaj izraz uključujući medije i to svakodnevno. Kao da ne postoji ni jedna knjiga ili film koji ne bi mogli da se iskoriste. Ako ništa može biti zanimljivije. Primera je mnogo: “Korona i smrt”, “Prokleta korona”, “Gospodin i gospođa Korona”, “Prohujalo s Koronom”, “Sjećaš li se Korone Bel, “Korona trči počasni krug”, “Ispovest jednog uživaoca korone”, “Korona rani leti”…

23. mart

Brojke govore više nego hiljadu reči

O tome kakav je virus i šta treba da se radi u ovo vreme, najbolje govore brojke. Pre mesec dana u Italiji je bilo oko 150 zaraženih i još uvek bez ljudskih žrtava.

Ništa teorije zavere, inovativni pristupi u tretiranju i slično, brojke su surove i nadamo se otrežnjujuće, poput one da je tokom prošle nedelje za tri dana u Italiji preminulo između 1.500 i 2.000 ljudi, a ukupan broj je trenutno 5.476.

Slažem se Anom

Dođu tako povremeno momenti da se složim i sa premijerkom Anom Brnabić, koja je rekla da građani najviše sami sebe mogu da pomognu ako se pridržavaju propisanih mera.

Tako je. Ne postoji Vlada koja može tek tako da disciplinuje milione ljudi i odgovornost je na svakom pojedincu.

Ono što Ana nije rekla, a spadaju ur azloge da građani pokažu odgovornost jeste povremeno odsustvo iste u vladajućim i stručnim strukturama.

Setimo se kako su se predstavnici vlasti, sa do skora uglednim lekarima, sprdali sa virusom. Šta više, slali su poruke da se ide u epicentar evropskom tlu kako bi se šopingovalo.

Stručna lica poput profesora Nestrovića se i danas pojavljuje na medijima, više, čini se baveći svojim poljujanim egoom nego najvećim izazovom u dosadašnjoj karijeri. Odgovornost je i na njemu i na medijima ali i na državi da ne dozvoli krvična dela u nastupima.

Prorežimski tabliodi  takođe imaju svog udela u širenju zabludi i panike, ali do sada, kao i ranije  prolaze bez posledica.

Tu je i sistem zdravstva koji se tradicionalno urušava decenijama unazad i nije neki veliki oslonac bez obzira na napore i žrtve preostalih zdravstvenih radnika.

Tri meseca od početka krize, i mesec i po dana od kad je došla u Italiju u Srbiji i dalje nema osnovnog alkohola, maski i rukavica. I to bez obrazloženja. Javna je tajna da se prodaju “ispod ruke” a sankcije izgleda ne postoje.

Iako je muka velika, vlast ne može da prestane sa partijskom propagandom i sukobima sa medjima koji im nisu po volji. Danas smo saznali da nas je državni vrh lagao o prvim slučajevima koronavirusa. Istinu smo saznali tek pet dana kasnije kako se ne skrenuo fokus sa izborne kampanje vladajuće Srpske napredne stranke.

U satima posle objave lekarka je izjavila da je napravila lapsus. Ostaje nam da joj verujemo, pošto valjda nije partijska doktorka kojoj je stranka važnija od istine, pravde i slobode.

U svakom slučaju jadno, opasno i za krivični postupak, ali ništa novo od SNS.

Aplauz za Zagreb

Apaluz u osam bio je u nedelju namenjen komšijama iz Zagreba koje je osim muke sa virusom pogodio najjači zemljotres u poslednjih 140 godina. Momenti kada se sa ponosom može reći Beograđani i Beograd svet.

Danas duplo

Poseta sajtu danas.rs duplirana je u odnosu na pre dve nedelje. Zlatno doba za posetu, ali želimo da što pre prođe, makar iz ovog razloga. Ipak, nije mala stvar kada više od milion i po građana Srbije tokom jedne nedelje makar jednom dođe da se informiše na našem sajtu. Hvala.

Za to se borimo

Ispravljanje „krivih Drina“ iliti odnosno pravda i istina, jesu pogonsko gorivo ljudi koji rade u medijima. Najčitanije protekle nedelje bila je Danasova vest da je grad Beograd otpustio 450 ljudi koji su radili kao pratioci učenika invalida. Dan posle objave grad je povukao sranu odluku. Za to se borimo.

Lepa vest

Borba protiv virusa i borba za platu često su u sukobu i teško je pomiriti ih u ovo doba u doba bezosećajnog neoliberalnog kapitalizma, kada je čovek broj, a jedino merilo za sve je samo novac. Ipak, lepa vest glasi da će svi ugovori o radu na određeno važiti do kraja krize.

20. mart

Neosvojive tvrđave

Bolnice i zdravstvene ustanove su tvrđave koje ne smeju pasti. Naravno sa radnicima koji su unutra.

One moraju ostati stadionskim rečnikom “neosvojive tvrđave” jer u suprotnom više neće biti ko da nas brani od pomahnitalog i kako smo videli veoma lako prenosivog virusa.

Bolnice i zdravstveni radnici su danas važnije od bilo kog Kosova, BDP, naoružanja, jer bez njih ostajemo bez odbrane, a videli smo u Italiji kako izgleda kad virus uđe u zdravstvene institucije. Italija od juče i zvanično ima najviše žrtava.

Nadam se, mada mi se čini naivno, da će ovaj virus kada prođe učinit da čovečanstvo stavi prst na čelo i pristupi zdravlju kao najvrednijem resursu. Zdravlje nije roba kao i svaka druga i ne može se samo meriti novcem. Kao što ne mogu ni ljubav, sreća, tuga… Uz svo poštovanje ekonomije, novac nikada nije bio tako dominantno merilo kao danas. Nastavimo li tako, pokosiće nas neki drugi virus, a kako se razvija ni jedno bogastvo neće moći da ga spreči.

Pravda za video igrice

Do juče nezamislivo, ali verovatno je došao dan kada su mnogi roditelji postali zahvalni postojanju video igara, pogotovo onih koje se igraju umreženo. Trenutno ne postoji bolji način da se mladi svrte i ostanu u kući, za vreme policijskog časa ali i inače tokom izloacije, dok napolje sunce sija i sve cveta .

Podsetio me je ovaj početak proleća na bombardovanje 1999. To proleće je bilo savršeno, kao iz udžbenika.

“Srećom” najavljene su temeprature oko nule za koji dan.

Od ostalih fenomena, zagađenje vazduha u Beogradu i nekim gradovima u Srbiji je opasno po zdravlje!

Otkazi se dele, inboksi se pune  i jedna lepa vest

Predsednik je ejoš jednom pokazao da nema namer/želju/snagu da se meša u rad privatnog sekotra. Brojna otpuštanja pripartio je molbom da se to ne radi, makar ne prav dva meseca. Molba je ok, ali zar država ne donosi propise, odnosno okvir u kome svi rade? Kao da je vanredno stanje redovno i kao da važe ista pravila. Ali pre svega, zar nismo svi ljudi?

Email Danasa sve je puniji primerima otpuštanja i nebrige prema randcima, ali i izostanka reakcije države kada su u pitanju preduzetnici.

Lepa vest je da pod pritiskom javnosti grad Beograd povukao odluku kojpom je otpustio 450 pratilaca pratioce dece sa invaliditetom. Za to se borimo.

19. mart

Otpuštanje radnika može da počne

Ispostavilo je tačnim da će otkaza biti i pored vanrednog stanja. Nažalost među prvima je bio Grad Beograd koji je momentalno otpustio 450 osoba, pratioce dece sa invaliditetom, ostaviši ih tako da se bez upozorenja snađu bez egzistencije.

Email adresa Danasa koja je otvorena i poruke na stranicmama društvenih mreža pokazuju pre svega epidemiju otkaza ali i problema preduzetnika koji sada teže rade. Ostaviti ljude bez primanja u trenutku kada je nemoguće naći posao, a i sam i boravak na ulici je rizičan se meri sa zločinima protiv čovečnosti. Poslodavci dajte sve od sebe da zadržite radnike. Vratiće vam se mnogo više. Najzahtevnije je biti čovek.

Posla za digitalne medije mnogo, mogo više nego inače, što je i očekivano. Možda dobijemo i povišicu. Šalim se, naravno.

18. mart

Aplauz u osam

Apaluz u osam. Solidarnost je postala deficitarna roba i treba je negovati. Srbija je u osam apludirala medicinskim, ali i ostalim borcima na prvoj liniji fronta. Ponekad umemo da iznenadimo i to prijatno. Do suza. Jedino što su ovakve stvari incidentne, gotovo se mogu meriti sa čudom. Zato i nam valjda i ne ide sve najbolje.

U Italiji je od oko 5.000 zaključenih slučajeva zabeležen stepen smrtnosti od 46%.

17. mart

Jalovi emailovi i telefoni za informacije

Posle nagađanja šta će biti sa ličnim i ostalim dokumentima koji ističu, ostalo je još dosta toga nedorečenog.
Policija je otvorila email adresu za one koji treba da registruju auto, kako bi dobili preciznija uputstva.

Pošto mi se to dešavalo ovih dana napisao sam email, ali odgovora u prvih 48 sati nije bilo. U međuvremenu zvao sam servise i dobio potrebne odgovore i uslugu.

Hvala privatnom sektoru.
Ispostaviće se, poput emaila, isti je slučaj i sa telefonima gde građanima treba da dobiju važne informacije u vezi sa korona virusom i sopstvenim zdravljem. Neka su nam Bog ili sreća u pomoći.

Srbija, zemlja na promaji, dok oluja udara sve jače.

Otpisani radnici
Predsednik je u obraćanju povodom uvođenja policijskog časa obećao da niko neće biti otpušten tokom vanrednog stanja u javnom sektoru.

Pomislih odmah, a šta je sa privatnim sektorom? Da li je Aleksandar Vučić predsednik samo građana koji rade u javnom sektoru? Da li za privatni sektor ne važe pravila vanrednog stanja?

Šta je sa armijom onih koji rade na autorskim ugvorima, na crno ili primaju minimalac preko računa, a ostalo na ruke? Jeste kriza velika, ali ne kogu se ljudski životi otpisivati kao da su popijena limenka.

Šta će biti sa više od milion i po ljudi? U Srbiji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u IV kvartalu 2019. godine ukupno zaposleno 2.202.635 građana, od čega u javnom sektoru 602 567. Dakle?

Policijski čas

Prvi put u novijoj istoriji vanrednih stanja u Srbiji je uveden policijski čas. Iako sam konceptualno protiv zabrana, ovog puta smatram da je to dobra mera zaštite od virusa koji se leko širi vazduhom, neverovatno je otporan na ostalim površinama a i zbog sebičnih/glupih stavova „neće baš mene“, „dobar smo genetski materijal“, „šta me briga, to pogađa samo starije“

16. mart
Rad od kuće

Iako premijerka Ana Brnabić kaže da ne zna dvoje ljudi koji ne bi mogli da rade od kuće, činjenica je da većina građana gotovo nikad nije radila iz svog doma.
Možda bi premijerka mogla da pogleda van svog kruga ljudi i obrati pažnju na pekare, lekare, apotekare, vozače, trgovce, zanatlije, policajce, vojsku, zaposlene u vodovodu, elektrodistribuciji, donekle i novinare ili one koji šiju maske koje naša vlada ne može da nabavi već mesec dana….

U pitanju je armija ljudi, pravi grad zaposlenih. On bi mogao da bude mani da zaista funkcioniše digitalna usluga kakvu tvrdimo da imamo. Ovako su šalteri zatvoreni, a mogućnost da se posao/potreba obavi digitalno, od kuće je ostala za buduće vreme.

Na istom mestu u isto vreme Ana Brnabić je još pokazala koliko ne poznaje realnost i potrebe građana, izjavom da dvomilionskom Beogradu nije potreban nikakav javni prevoz. Možda da krene na posao peške iz Rakovice ili Borče?

Tržni centri rade. Kažu da je potrebno puniti budžet, iako su centri kao generator zaraze. Ako nam od toga zavisi sve, onda nećemo daleko. A i šta će se više isplatiti, novac od poreza ili lečenje novoobolelih?

15. mart

Četvrto zvanično vanredno stanje

Generacija sam koja je veći deo života provela u vanrednim okolnostima. Rat sankcije, raspad države i vrednosti i tako decenijama. Dočekao sam i četvrto vanredno stanje, a njemu se može prirodati ono nikad objavljeno 1991-1995. Neka nam je sa srećom.

14. mart
Od lako ćemo do najteže je

Svima je bilo jasno da korona virus dolazi. Iako je situacija nalagala ozbiljnost i odgovornost državni vrh uz pomoć nekih od stručnjaka uradili su suportno. Napravili sprdnju i ispali glupu u društvu. Međutim, najvažnije je da su doveli milione u zabludu i tiome direktno ugrozili zdravlje miliona građana Srbije.

Najslabiji grip u istoriji, idite na šoping u Milanu ostaće zabeležene kao najneodgovornije poruke u novijoj srpskoj istoriji. Mnogo gore od “sankcije su prilika za našu privredu”.

Velika promena u roku od nekoliko dana i negiranje da je izrečeno bilo šta neodgovorno, osim uvrede za zdrav razum, je i mera nepoverenja koje imam u ljude koji stavove menjaju za 180 stepeni. Iako je to i do sada bio slučaj, ovog puta su uspeli da pređu sve granice i da se zbog političkog rejtinga poigraju sa zdravljem i životima svih nas. Srećom, nisu nas poslali sve, autobusima u Milano.

Umesto toga, predsednik je iskopirao glavne poruke premijera Velike Britanije Borisa Džonsona i najavio brojne mrtve i najveći ispit za našu generaciju. Makar posle krvavih 90ih.

Ovih dana je makar zbog mera opreza, u Srbiji postalo itekako poželjno laktanje, ali ovog puta bukvalno.