Desilo se to u Kosovskoj Mitrovici, a prema prvim rečima Oliver Ivanović ne veruje da su mu automobil zapalili Albanci, što bi moglo značiti da se našao na meti ili “svojih” Srba ili nekih interesnih grupa u okviru Eulex-a.

Druga opcija, iako može da zazvuči kao početak scenarija nekog napetog filma bi mogla da bude i istinita, sudeći po tome šta je lider Građanske inicijativa Srbija, demokratija, pravda govorio ranije.

Podsetimo, on je za hapšenje i optužnicu za ratne zločine iz 1999. godine optužio neimenovane zvaničnike Eulex-a.

No, iako se radi o Ivanovićevom uverenju koje nije potkrepljeno odgovarajućim dokazima, za očekivati je da neko poput njega ne bi tek tako izneo navedene optužbe.

A da li bi neko iz Eulex-a bio spreman i na klasičan kriminalni akt, dostojan drumskih razbojnika, ostaje na istražnim organima da utvrde. I dok je nedoumica dosta, ono što je sigurno, sa međunarodnom upravom na Kosovu, se sigurno ne završava lista onih kojima smeta Oliver Ivanović.

Šta više, ona se proteže na sve tri strane na Kosovu.

Ivanović je podsetimo uhapšen 27. januara 2014. godine, neposredno pred izbore na Kosovu, odnosno dva dana pre isteka roka za podnošenje kandidature za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, i svega nekoliko dana pošto je ubijen Dimitrije Janićijević, kandidat Srpske liberalne stranke i Ivanovićev kum.

Oliver Ivanović je optužen za ratne zločine protiv Albanaca ali je posle tri godine ceo sudski postupak vraćen na početak, pri čemu se sudeći prema do sada iznetim podacima može očekivati oslobađajuća presuda.

Ove godine, nije bilo mrtvih ali je osim Ivanovićevog, par dana ranije zapaljen i automobil Dragiše Milovića, nekadašnjeg predsednika opštine Zvečan. Oba zvaničnika međusobno blisko sarađuju i veruju da je motivacija za napade, upravo njihovo političko delovanje.

Sudeći prema umerenim stavovima, zalaganju za uspostavljanje kvalitetnijih odnosa sa Albancima koje bi pratili hrabri koraci sa obe strane, Oliver Ivanović protiv sebe ima zaista širok spektar protivnika i rivala, među kojima se neki, očigledno, ne ustručavaju od kriminala i opstrukcije pravde.

Ko je ili ko su ti kriminalci još nije poznato, a lista koja sledi, nije optužnica već samo spisak da se sportski izrazim, rivala.

Krenimo od Srba. Oliver Ivanović, kao najpoznatiji lider sa Kosova je i čovek sa najvećim poverenjem među lokalnim Srbima. Kao takav, sigurno je da ne odgovara široj javnosti nepoznatim predvodnicima Srpske liste koji po svoj stav idu u Beograd. Iako je država Srbija u par navrata, snažno osudila i trudila se da internacionalizuje pritvaranje Ivanovića, sigurno je da ne bi gledali blagonaklono kako njihov uticaj na Srbe sa Kosova kopni i ide u korist nekoga koga ne mogu 100 odsto da kontrolišu.

Takođe, ovakav Oliver ne odgovara kriminalcima kojima bi bilo kakva normalizacija stvari na Kosovu značila i daleko manje šanse za “lov u mutnom”, a upravo tako su mnogi zaradili silne novce. Tu su naravno i tvrdokorni nacionalisti, koji jedini dijalog sa Albancima sa Kosova vide preko nišana, a svako pozivanje na razumevanje, uvažavanje i hrabre postupke ka normalizaciji tumače kao izdaju.

I na albanskom delu spektra stvari nisu jasnije. Iako je Ivanović izjavio kako ne veruje da su mu Albanci zapalili automobil, sigurno da tvrdokornim Kosovarima smeta tamo neki Oliver koji im kvari standarde – a to su mržnja, odvojenost, ksenfobija…. takav Oliver može, da zasmeta i kriminalcima Albancima iz istih razloga kao i njihovim krimi kolegama Srbima.

Kada se sve ovo pogleda, Oliver Ivanović se zbog svoje politike dijaloga nalazi na meti makar nominalno istomišljenika, ali i oponenata što ostavlja širok dijapazon odakle bi napadi mogli da dođu.

Takođe je jasno da još uvek nepoznati protivnici ne prezaju ni od čega. Zato bi bilo veoma važno otkriti ko stoji iza paljenja automobila i tako preseći novi talas nasilja okrenut ka umerenim pojedincima na Kosovu. Jer samo sa takvim ljudima na obema stranama možemo da krenemo ka putu međusobnog uvažavanja, poštovanja i razumevanja, a to je komšijama sa Balkana neophdno.