Outsourced syndicate

Regresija je vidjiva kada se pogledaju ekonomija, stanje ljudskih prava, tu su uspon desnog esktremizma, rast ksenofobije… I sve to u doba ogromnog tehnološkog napretka.

Novo doba donelo nam je tehnološku revoluciju, ubrzavanje, umreženost, dostupnost, vidljivost u relanom vremenu. Otvorena su nova, brojna i do sada nepostojeća radna mesta, stvoreni su brojni novi poslovi, otvaraju se nove niše u ekonomiji, globalizacija je svuda oko nas.

Sve navedeno, trebalo bi da budu okidači za projektovani bolji život.

Ipak, umesto toga, svedoci smo značajno manjih prava i plata ljudi koji zaista žive od svog rada. Svedoci smo i značajno manje snage i moći sindikalnog organizovanja.

I to u svetu gde smo dostupni na klik.

Kako je moguće da radnici, odnosno svi oni koji žive od svog rada, deluju kao razbijena vojska, a da zahtevi iz 19. veka o legendarne tri osmice (po 8 sati rada, odmora i slobodnog vremena) danas deluju kao utopija, avangarda ili kako bi rekli spineri ovih dana – radikalna levica.

Iako se promenio način proizvodnje i nema više velikih radničkih hala sa hiljadama manuelnih radnih mesta, iako nema više plavih mantila, radnici nisu nestali.

A kao da jesu. Kao da ih je zatekla i zaskočila pomenuta tehnološka revolucija.

Jer iako rade npr. od kuće i ne dolaze u proizvodne hale, brojni web developeri, konsultanti, digitalni marketing menadžeri, content writeri, online prodavci… su i dalje radnici.

Međutim, njihov glas o tome da li im je dobro ili ne se ne čuje. Verovatno ni njima nije u redu kada im se ne isplate plate, ne uplate dažbine socijalnog tipa ili kada nemaju ni najosnovniju socijalnu sigurnost.

Razlog tome je neretko njihova raspršenost i nevidljivost, a internet odnosno pomenute nove tehnologije još uvek ne mogu da rade na osvešćivanju, umrežavanju i borbi za poštovanje zakona kao što je to bio slučaj sa npr. neposrednom komunikacijom u fabričkim halama offline sveta.

Upravo to je jedan od važnijih zadataka sindikata i radnika za 21. vek. Pa makar za početak outsoruce-ovali sindikalce koji bi nas uveli u novo sindikalno doba. U doba koje korespondira sa sadašnjošću, gde se brane i čuvaju prava radnika. Gde se u promenjenim uslovima rada i dalje vodi kvalitetan dijalog, umesto da se živi u odnosima iz prošlosti, koji sve više postaju samo sećanje na neko drugo vreme.