Večita igra.

Velika želja.  

Uz Vračar verovatno najveća intimna želja AV-a i naprednjačke klike. Možda i najteža borba. Teža od Kosova i BDP-a jer je manipulacija brojkama daleko lakša nego manipulacija mislećim glavama.

Najavljenom listom za beogradske izbore, SNS se, čini se, najviše ikada približio pravoj eliti.

Načelnik bolnice u Tiršovoj Zoran Radojičić, dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović, balerina I organizatorka Beogradskog festival igre Aja Jung, koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević, vd direktora obnovljenog MSU-a Slobodan Nakrada, glumac Branko Kockica…imena sa kojima će SNS krenuti u borbu za Beograd.

Prema očekivanju hejt ka ljudima na listi je krenuo, ali to je i bilo očekivano.

Međutim, ma šta mislili o njihovim motivima i pod uslovom da nisu ucenjeni činjenica je da je SNS uspeo da prevede deo elite sebi.

U pitanju su profesionalno ostvareni ljudi i to bez pomoći partije i sa validnim diplomama, a ne plagijatima. Doduše ostaje neodumica koji im je motiv da se nađu na listi pored lažnog doktora Malog i njemu sličnih, no to je neka druga tema.

Pomenuti likovi su građani za koje bi se pre reklo da će se naći na drugoj strani, pogotovo Aja Jung koja je tokom prošlogodišnjeg Festivala igre čiji je osnivač prozvala Ministarstvo kulture i pokazala da je njen autoritet veći i jači.

No situacija je takva, a ova lista jeste i rezultat 10 godišnjeg rada, odnosno od kada je Aleksandar Vučić rešio da napusti političkog oca Vojislava Šešelja i matičnu Srpsku radikalnu stranku.

Od tada pa naovamo Vučić je prošao veliku promenu. Od ekstremnog desničara i šoviniste do proevropskog tipa u doduše dosta rigidnijoj Evropi nego što je bila decenijama unazad.

Uostalom i izbore 2012 godine je dobio pošto je promenio retoriku, preuzeo tapiju na evropske integracije i pokazao se kao pouzdaniji partner Zapada. Tako nam Kosova…

Setite se kako se i koliko tih godina savlađivao, kršio ruke i grčio da ne pusti starog razularenog i sasvim radikalnog Vučića napolje. Danas mu se to ne dešava. Ili makar retko.

Od nacističkih poruka “100 za jednog” tokom rata u Bosni, Vučić je postao političar koji ne propušta da naglasi da je BiH jedinstvena i suverena zemlja.

AV je preuzeo i LGBT priču. Doduše pored Dragana „u četiri zida“ Đilasa to nije bilo preteško, a bez obzira koliko Ana Brnabić bila ikebana od premijerke, a potez marketinški, ona je ipak predsednica Vlade, uprkos tome što verovatno 90 odsto SNS-a ne ljubi seksualne slobode.

Tako da bez obzira šta mislili i iskrenosti transformacije, njegovim redovnim lažima, glumatanjima, patetici, megalomaniji, urušavanju pravnog sistema, partijskom zapošljavanju, uzurpaciji države, objedinjavanju moći ne može se reći da nije radio na sebi.

I kao što se vidi, ipak privukao neke od “onih drugih” na svoju stranu.

Ostaje nejasno samo kada će isto uraditi i opozicija.

Odnosno nadograditi se, promeniti, ponuditi bolja rešenja, prevesti na svoju stranu one druge i od borbe za prelazak cenzusa preći u borbu za vlast.

Prilika je odlična, jer za ovaj i ovakav SNS u najboljem slučaju može da računa na četvrtinu ukupnog biračkog tela. Za preostalih 75 odsto moraju da se bore, a ne da za sve nedaće krive vlast koja ih je i pored svih mana redovno oduvavala na izborima.

Možete li?