Dolazak predsednika Rusije Vladimira Vladimiroviča Putina bio je za očekivati dan za vanredno stanje, što se i dešava kada dolazi tako važan gost.

No, osim očekivanih dešavanja poput saobraćajnog kolapsa, mogli smo da naučimo još po nešto ili uverimo se u neke karakteristike vlasti oličenoj u Srpskoj naprednoj stranci.

Krenimo redom:

Pre svega, da SNS ne može da okupi 50 hiljada svojih pristalica iz Beograda. To je jasno prostom matematikom jer smo bili svedoci prisustva nekoliko desetina hiljada građana iz unutrašnjosti. Podsetimo, SNS je na poslednjih lokalnim izborima u Beogradu osvojio 45 odsto glasova.

Saznali smo kako bi izgledao Beograd kada bi za Novu godinu zaista došlo nekoliko desetina hiljada turista (iz Bugarske).

Da su transparentom “1 od 300” miliona pokazali šta ih “žulja” i šta im itekako smeta.
Ovakvim sloganom napravili su promotivni autogol jer su fokus, sa posete, okrenuli na opozicioni slogan “1od 5 miliona” i time držali opoziciju u centru pažnje. To im verovatno nije bila namera, a šta li će im reći Blerove “jedinice za isporuku” ostaje da se vidi.

Očigledno, ne znaju i da Rusija ima oko 150 miliona građana.

Da je komunikacija SNS-a sa članovima u najboljem maniru Severne Koreje i sličnih oaza diktature, npr. “Nadamo se da ste svesni koliko je važno da tokom šetnje pokažete radost, energiju i ljubav prema gostu koji dolazi…“

Foto: Društvene mreže

Da SNS nije imao hrabrosti da zvanično stane iza organizacije mitinga obožavanja, već je iz nepoznatih razloga podmentnuo fantomsku organizaciju.

Smanjivanje budžetskog deficita i uvođenje finansijske discipline su jedne od glavnih tačaka politike, ali samo ponekad. Kada zatreba, nemilice se arče pare poreskih obveznika za stranačke potrebe, bilo da se radi o benzinu, autobusima, sendvičima, skraćenom radnom vremenom ili neradnim danom.

Da SNS verovatno nikada neće reći koliko je novca poreskih obveznika potrošeno.

Da ovakavo ponašanje podseća na Titovo vreme, s tom razlikom da je tada Jugoslavija bila daleko ekonomski naprednija i međunarodno poštovana i važnija, pa je možda mogla sebi da priušti izlive obožavanja vođi.

Poštovanje elementarnih saobraćajnih propisa nije jača strana ove vlasti. Zato jeste zloupotreba policije u partijske svrhe, bilo da se radi o klasičnim pozornicima ili saobraćajcima.

Da i dalje vodimo šizofrenu politiku. Ne može se kao ići u EU bez ostataka, a praviti miting obožavanja predsednika Rusije, kakav verovatno ne bi imao ni u Moskvi.

Da je mokrenje po travi oko Hrama sa hiljadama ljudi okolo, nekima ipak draže umesto odlaska u montažni WC.

Da su u odnosu na prošlo masovno okupljanje dok je SNS bio opozicija, svi naučili da koriste pokretne stepenice.