Delija i grobar Donald Tusk

Teško je već zamisliti izbore na kojima oni neće pobediti – milom ili silom – eno juče Dodika u Srpskoj, eto sutra Bolsonara u Brazilu – i mi gledamo kako se ona koliko-toliko pristojna civilizacija, kao ledeni bregovi, ruši pred tom navalom. Ako je Amerika dopustila da od sebe napravi karikaturu, jasno je da drugima nije ostalo mnogo. Srbija, međutim,ne propušta priliku da bude u toj koloni sa najgorima. Ona ještaviše u posebnoj situaciji jer je iz jednog populizma (sa groznim učincima) gotovo direktno ušla u drugi. Zato su razmere našeg poremećaja ogromne, i mi, i sami poremećeni, taj poremećaj gotovo da nismo u stanju da sagledamo. Miloševićev slučaj pokazao je da nema populizma bez diktature, i nema ga koji ne vodi u provaliju. Ali, mi smo nacija koja iz toga iskustva ništa nije naučila: umesto da bude prva koja je savladala lekciju, ona je ta koja je, bez grižnje savesti, ponavlja. Populizam se izdaje da je za narod, ali niko i ništa nije protiv ljudi koliko je on. Populizam ljude oslobađa odgovornosti, i Vučić – kao i njegova sabraća Orban, Salvini, Erdogan, nema vidite krajaovome odvratnom društvu – beskrupulozno koristi tu okolnost. I onda Donald Tusk iz Krakova u ime Evrope poručuje: ugledajte se na Vučića! O tempora, o mores! Ima li, s ovakvim delijama, neka drugačija Srbija izglede da se pojavi na svetlu dana? I ima li ih pre nego što ode Tramp? Ne znam. Mož’ da bude, al’ ne mora da znači, to je sve što bih mogao da vam kažem.