Radivoj Cvetićanin

Do pre tri godine niko nije znao za njega. Od pre dve, tu i tamo bi se probio glas da Jeremićevim kabinetom upravlja neki nezgodan mladi tip. Od pre godinu dana on, međutim, već ima reputaciju Tadićevog političkog pitbula. Najpre, Dinkić nije hteo da ima posla sa Rusima oko NIS-a, pa je taj posao mrtav-ladan on uzeo na sebe, ne znajući pritom ni kolika je cena nafte. A onda, pre šest meseci dat mu je u ruke famozni dijalog sa Prištinom. Odbio je Ponoš, on nije.

Prvog maja, dok je trajala akcija likvidacije Bin Ladena, sa predsednikom Obamom u Situejšen rumu Bele kuće bili su potpredsednik Bajden, državna sekretarka Klinton, ministar odbrane Gejts, više admirala i generala, više direktora nacionalnih obaveštajnih agencija, nekoliko savetnika za nacionalnu bezbednost, ukupno osoba ne manje od petnaest, koji su svi, zajedno, pratili razvoj operacije.

Ako nije razbojnik onda je ludak. Ako nije ludak onda je genije. Ako nije genije, nije ništa. Tako nam se, posle svega, čini Džulijen Asanž. Tvorac Vikiliksa nekako je zaobilazio Srbiju, ali sad ga evo na velikim vratima. Ljiljana Smajlović daje mu novinarsku nagradu slobode, a Čačani ga hoće za počasnog građanina. Jedino je policija bila malo rezervisana prema Asanžovoj pojavi, pripretivši da će ga hapsiti ukaže li joj se na vidiku. Valjda traži Interpol. Kako god, nije nam se, naprosto, dalo da nas ovo mimoiđe.

Iskustvo nam je rusofilsko. Da nije takvo, kako bismo, inače, objasnili odluku Beogradskog univerziteta da se ruskome premijeru dodeli titula počasnog doktora. Sve, naime, u toj stvari ukazuje na suprotno: Putin nema odgovarajuće reference upravo na području sa kojeg je inicijativa za njegovu adoraciju došla. To su pravo i ljudska prava. I ako bi neka akademska ustanova tu imala nešto da kaže onda bi to jedino mogla biti debela ograda od diskutabilne prakse Putinovih vlasti.