Brevijar političkog parazita

Ovih dana, sudeći po saopštenjima iz njegovog kabineta, ne uspeva da odgovori na sva pitanja privremenih povratnika iz inostranstva i navodno onih koji su ostali u dijaspori a jedva čekaju da potroše svoju ušteđevinu u Srbiji, samo ne znaju gde i kako.

Pitanja je, tvrdi Krkobabić, bilo toliko da je morao da pozove u pomoć kopredsednika Nacionalnog tima i akademika Dragana Škorića da dele savete gastarbajterima o isplativosti bavljenja agrarnim biznisom u rodnoj grudi.

A sve pod otrcanom parolom „ostajte ovde sunce tuđeg neba“.

Iz te političko-akademijske večernje škole do sada je prosuto nekoliko konsultantskih bisera u okviru kratkog kursa investiranja koje vredi citirati da bi se sagledala sva jalovost i besmislenost političke agitacije u ekonomskim a naročito ulagačkim poslovima.

Svoje savete Krkobabić je započeo pozivom gastarbajterima da ulažu u voćarstvo „jer od toga može da se zaradi za pristojan život i preporukom koje sorte voća da gaje“. Ministar je „udario“ i na patriotsku žicu podsećajući na izvoz suvih šljiva u Ameriku iz 1983. godine i uveravajući potencijalne investitore-gastarbajtere da izvoz voća može opet da bude zlatni posao Srbije.

Igrajući na kartu slavnog izvoza svinja u Austrougarsku, konsultantski tandem savetuje gastarbajtere da investiraju i u srpsko stočarstvo „jer je održivi farmski razvoj stočarstva najbrži, najsigurniji i najjeftiniji način da sela ožive, da se razvijaju a da se gazdinstva nasleđuju i mladi ostanu na selu“.

Zatim gastarbajterima stiže još jedan savet – ulažite u pčelarstvo „jer su proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti“.

Onda sledi ponuda da se ulaže u proizvodnju lekovitog bilja „jer od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja može da se obezbedi zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva“.

U fusnoti uz ovaj savet ima i objašnjenje: do lekovitog bilja se dolazi na dva načina – gajenjem i sakupljanjem u prirodi.

Listu ovih spektakularnih saveta zaokružuje poziv gastarbajterima da ulažu u vinogradarstvo i vinarstvo, „jer je to ulaganje izuzetno profitabilno“ i podsećanjem da istorija gajenja vinove loze na našim prostorima datira još pre doba rimskog carstva.

Ne verujem da gastarbajteri s nestrpljenjem očekuju nove ideje od tako uvaženog i dokazanog tandema konsultanata. Svi ti saveti zapravo su opštepoznate činjenice koje se mogu naći i na internetu i uglavnom se svode na najcrnji agitprop iz vremena uterivanja seljaka u zem-zadruge.

Preporod srpskog sela o kome danas priča Krkobabić liči na privredni preporod o kome je 90-tih godina prošlog veka trabunjao Slobodan Milošević.

Dakle, na politički brevijar uvijen u šljašteći papir navodnog preporoda sela.

Konsultantske usluge gastarbajterima koje u predizbornoj kampanji nudi Krkobabić, a svode se na otkrivanje rupe na saksiji, još jednom demistifikuju dugogodišnjeg političkog parazita koji prodaje jeftine trikove nemilice trošeći državni novac.

A gastarbajteri?

Oni su se na licu mesta uverili s kakvim „konsultantima“ imaju posla u Srbiji.

Uzeli su po 100 evra (ne znam zašto im se zamera) kao naknadu za pretrpljene duševne boli privremenog boravka u Srbiji i sad samo čekaju da se otvore granice i da se vrate u države u kojima političari nemaju ambicije da im sole pamet gde da ulože ušteđevinu i kako da se bave biznisom.