Neznanje i demagogija 1Foto: Pixabay/Mhouge

Je l’ da zvuči brižno? Baš tako zvuči kad predsednik države i guvernerka Centralne banke krenu da olajavaju ”velike trgovačke lance” kako su krivi za poskupljenje, odnosno inflaciju i naširoko razglabaju kako nezakonito ponašanje trgovaca skupo košta porodice.

”Ne može cena mesa da raste na bezobrazluku trgovinskih lanaca”, odvalio je pre neki dan predsednik države, trudeći se da kod građana ostavi utisak borca za niske cene mesa.

A guvernerka je nedavno poručila ”velikim trgovinskim lancima“ da ne love u mutnom i upozorila ih da će im se kao bumerang vratiti to što pad prometa pokušavaju da nadomeste visokim cenama. Kao razlog siktanja na trgovce guvernerka je, posle lične istrage, navela cene – kafe. Kafe???

Političarima je najlakše da zapljunu trgovce i proizvođače. Ne rade oni to samo iz populističkih pobuda, mada toga ima najviše. Verujem da deo političara koji vode našu državu malo znaju o ekonomiji.

Guvernerka, za koju imam reči hvale kad je u pitanju monetarna politika, o ceni kafe priča samo da bi se dodvorila biračima. Zašto bi cena kafe trebalo da bude jednaka u svim radnjama – od STR-a do hipermarketa, od Babušnice do beogradskog Cvetnog trga?

Verujem da guvernerka zna, ali namerno prećutkuje, da ni svi trgovci nisu u istom položaju. Ne može se, sa stanovišta poslovanja, isto posmatrati STR i velika samoposluga trgovinskog lanca.

Postoje različiti formati dućana. Ali, nešto im je i zajedničko – smanjuje se broj mušterija (ne samo zbog rasta cena nego zbog ukupne situacije izazvane pandemijom), a drastično rastu troškovi poslovanja (osoblja, kirija, struje, državnih nameta…).

Jedna vrsta trgovaca to lakše može da podnese, drugoj je mnogo teže i ta razlika se, između ostalog, odražava na formiranje maloprodajne cene. Uostalom, dućana ima toliko da svaka mušterija može za sebe da nađe trgovački format prema svom novčaniku.

Optužba na račun velikih trgovaca zbog cena mesa posledica je ekonomskog neznanja. Do poremećaja na tržištu nije došlo zbog ”bezobrazluka trgovaca” već zbog male proizvodnje.

I predsednik države, i premijerka, i ministar i Krkobabić ”ubiše” se od posla, ali slaba vajda – mesa na tržištu je sve manje. Da li su za to krivi trgovci? Nisu. Mnogo toga ne valja u poslovnom ambijentu koji ne podstiče proizvođače da gaje stoku a za koji su odgovorni političari.

Ali političarima treba žrtveni jarac, pa su se setili ”bezobraznih” trgovaca. Kad već država ima mesa u robnim rezervama, kao što kaže predsednik, šta je čekala do sada, što nije intervenisala na tržištu i sprečila ”bezobrazne trgovce” da mešetare. Ili je uspavani direktor Robnih rezervi čekao da mu predsednik kaže kad da ”pusti” meso na tržište?

Kad je meso u pitanju, u odbranu mojih kolega trgovaca ide isti argument kao i za kafu – nemaju svi trgovački formati iste troškove poslovanja. Uostalom, kome je meso skupo kod ”bezobraznih trgovaca” neka ga pazari u malim kasapnicama. Mada, bojim se, ni tamo više nema mesa ”za dž”.

Sve prisutniji demagoški narativ kako inflacija napreduje nije isključivo izum naših političara. Šampion je primer koji stiže iz – Amerike.

Tamošnji predsednik, na osnovu ”sve većeg broja dokaza”, zatražio je pre neki dan od Savezne trgovinske komisije da ispita ”antipotrošačko ponašanje“ naftnih i gasnih kompanije.

Predsednik tvrdi da se te kompanije bave „nezakonitim delovanjem“ profitirajući od visokih cena benzina koje su naglo porasle tokom pandemije. Siguran sam da je kod američkog predsednika preovladalo neznanje u odnosu na demagogiju u razumevanju funkcionisanja biznisa.