„Prekretnica, veoma smo zadovoljni“: Premijer Kanade kaže da je video sporazum Irana i SAD

„Moram da kažem da je prevazišao moja očekivanja. Veoma smo zadovoljni postignutim sporazumom“, rekao je premijer u intervjuu za CNN na marginama samita G7 u Francuskoj, preneo je CBC.

Precizni uslovi sporazuma nisu objavljeni, a Karni nije precizirao kako je došao do kopije koju je pregledao, osim što je naveo da potiče iz „izvora“. Takođe nije odgovorio na kritike sporazuma, pre svega na to da u pregovorima nisu učestvovali Izrael ni Hezbolah.

Predsednik SAD Donald Tramp takođe prisustvuje ovogodišnjem samitu G7, a Karni je rekao da je Iran bio jedan od glavnih prioriteta za njega i druge svetske lidere.

Zvaničnici su povremeno iznosili međusobno protivrečna tumačenja sadržaja sporazuma. Jedan deo sporazuma koji je javno objavljen predviđa da će pregovori o iranskom nuklearnom programu morati da se vode tokom perioda od 60 dana nakon potpisivanja sporazuma.

Karni tokom kratkog intervjua nije ulazio u mnogo detalja o sadržaju sporazuma. Međutim, rekao je da on „postavlja temelje kako bi se osiguralo da Iran ne poseduje nuklearno oružje“.

„Rubikon je, ako mogu da upotrebim tu metaforu, pređen“, rekao je premijer govoreći o tom delu sporazuma.

O ostalim pitanjima, uključujući sudbinu iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, tek treba da se pregovara tokom pomenutog roka od 60 dana.

Jedna od tačaka sporazuma o kojoj su zvaničnici iznosili oprečna mišljenja odnosi se na uticaj sporazuma na izraelsko vojno prisustvo u Libanu. Karni je rekao da sporazum pruža osnovu za „rešenje u Libanu“, ali nije izneo dodatne detalje.

Karni je takođe rekao da bi G7 i šira međunarodna zajednica trebalo da imaju ulogu u obezbeđivanju da sporazum ostane na snazi.

Prema rečima visokog američkog zvaničnika, koji je u ponedeljak razgovarao sa novinarima pod uslovom anonimnosti kako bi izneo osnovne konture sporazuma, neobjavljeni sporazum predviđa ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i ukidanje blokade.

Moreuz predstavlja ključni koridor za svetsko snabdevanje naftom. Kroz njega svakodnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte. Međutim, tokom stodnevnog sukoba taj protok je bio prekinut, što je dovelo do naglog rasta cena goriva.

Praktično zatvaranje saobraćaja kroz Ormuski moreuz izazvalo je „najveću pretnju energetskoj bezbednosti u istoriji“, rekao je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju. Rajan Kamings sa Instituta za ekonomsko kreiranje politika pri Univerzitetu Stanford izjavio je da je efekat zatvaranja jednak nestanku milijarde barela nafte iz svetske ekonomije.

Karni je ranije sugerisao da bi Kanada mogla pomoći u uklanjanju mina iz moreuza.

„Jedna od velikih pouka ovde jeste da ne smemo biti taoci jedne uske tačke kroz koju prolazi globalna ekonomija“, rekao je Karni.

„U nekim od tih oblasti zaista možemo da pomognemo“, dodao je, posebno pominjući naftu, gas i kritične minerale.

Iran poručuje da Izrael mora da se povuče iz Libana kako bi bio potpisan privremeni sporazum o okončanju rata sa SAD-om.

Deo pregovora tokom 60-dnevnog perioda odnosio bi se i na moguće ukidanje sankcija.

Premijer je rekao da bi Kanada mogla pomoći i u „finansijskom“ delu sporazuma, posebno navodeći odmrzavanje finansijske imovine.

„Konstruktivni“ razgovori o Ukrajini

Karni je rekao da su se nakon razmatranja sporazuma razgovori na samitu G7 usmerili na Ukrajinu.

Ranije u utorak, Karni je najavio novi paket sankcija Rusiji koji će obuhvatiti 162 osobe, organizacije i plovila — odnosno imovinu povezanu sa ruskom ratnom mašinerijom.

Premijer je rekao Kolins da su razgovori među liderima zemalja G7 o Ukrajini bili „konstruktivni“.

U intervjuu je Karni ponovio i izjave koje je ranije tog dana dao, insistirajući da je Rusija strana koja gubi u ovom sukobu.

„Tok ovog rata se promenio. Samo je pitanje vremena kada će [ruski predsednik Vladimir] Putin izgubiti ovaj rat, a do trenutka kada to shvati ili prihvati, sve što se dešava predstavlja potpuno besmisleno krvoproliće“, rekao je.