Berlin je svet

Kod prvog nije došao, a drugom ne samo došao na slavlje već i pozdravni govor održao.

Koalicioni partneri ne moraju da budu i drugari, ali znate i sami kako vam je teško bilo u vrtiću, osnovnoj ili srednjoj školi, ako neko ne dođe na vaš, a dođe na rođendan druga iz odeljenja.

Mogli ste da se pravite da vam je svejedno. Nije mogao da stigne, mama mu nije dala, ali jednostavno, nije fer i nije vam drago.

Džabe se sa Dačićem video juče, sabajle i stavio sliku na instagram. Rođendan je rođendan.

Socijalisti su slavili svečanom sednicom Glavnog odbora u sedištu stranke.

U poređenju sa skupovima SNS ovih dana, „skromno u krugu porodice“. Dačić održao govor u kome, naravno, ni pomena nije bilo o odgovornosti SPS za devedesete, ratove sankcije…

„Mi smo ne samo naslednici komunističke i socijalističke partije, svih socijalističkih ideja od Svetozara Markovića i Vase Pelagića, do Dimitrija Tucovića, Filipa Filipovića, Sime Markovića, Josipa Broza do Slobodana Miloševića“, izjavio je Dačić.

Ivan Stambolić, Slavko Ćuruvija, masovne grobnice, ratni zločini, prazne prodavnice, redovi, plate od pet maraka, restrikcije struje, hladni radijatori…Ko se toga još seća kada priča o ovom „najstarijem srpskom političkom brendu“, kako kaže Dačić? Vulin, čija je stranka daleko od brenda i koju verovatno retko ko primećuje na političkoj sceni Srbije, u nedelju je održala znatno veću rođendansku proslavu.

Ko bi rekao da „Pokret socijalista“ ima toliko članova da napuni SC „Šumice“? Baloni, zastave, veselje… Euforičan bio i predsednik „Pokreta socijalista“, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

U svom stilu i petoj brzini, održao govor u kome je svašta rekao. Opet „srpski svet“, Vučić predsednik svih Srba, zadatak sadašnje generacije političara da rade na ujedinjenju Srba…Onda je uveče, na „Pinku“, u pauzi pokazivanja slika obezglavljenih leševa žrtava mafijaško-navijačke grupe Veljka Belivuka, objasnio svoje viđenje „srpskog sveta“. „Velika Srbija“ drugim rečima. Javlja mi se da će i propasti kao „Velika Srbija“ devedesetih, samo valjda bez rata.

Neobično mi je drago što nisam deo Vulinovog „srpskog sveta“, a divim se prijateljima, poznanicima, komšijama, kolegama, srpske nacionalnosti, koji su sačuvali razum i ne nasedaju na ovakve nebuloze. Svaki narod ima budala, imamo ih i mi Bošnjaci više nego dovoljno, ali kao Srbi niko nema, čini mi se. Da li na Vulinove nebuloze treba reagovati? Ili ćutati jer to je – Vulin? Ćutati ne treba jer ono što Vulin govori, Vučić misli i želi.

Zašto Srbija dozvoljava svojim zvaničnicima da je ovakvim izjavama svađaju sa komšijama i delom međunarodne zajednice? Kako je moguće da ljudi nasedaju na ovakve nebuloze, a rezultati izbora pokazuju da se to dešava? Nameću se i praktična pitanja, da li su Srbi iz Beča ili Čikaga deo „srpskog sveta“ , da li je Vučić i njihov predsednik?

Šta ćemo sa time što će, ovim tempom iseljavanja mladih, sedište „srpskog sveta“ pre postati Berlin nego Beograd? Možda da se setimo one Zmajeve: „Ala je lep ovaj svet, ovde potok, onde cvet…“