„Dogodine u Borči“

Građani, ipak i dalje većinski glasaju za Vučića i podržavaju SNS. Centralnog grejanja u Beogradu i većini gradova nema u maju na 10 stepeni, ali zato u avgustu na 40 uredno stižu računi za plaćanje.

Neki misle da su Vučićev plan o Kosovu odbacile vodeće zapadne zemlje i dokazuju to nedavnim skupom u Berlinu. Čini mi se da smo poraz politike Srbije prema Kosovu mogli da vidimo i u mnogo bližoj Borči. Kako drugačije nego kao poraz nazvati šovinističko divljanje ispred pekare „Roma“ čiji je vlasnik Albanac Mon Đuraj?

Kako se „Dogodine u Prizrenu“ može ostvariti, ako nekima u ovom gradu i zemlji smeta Albanac, rođeni Prizrenac, zbog toga što je njegov brat pre nekoliko godina rukama pokazao znak dvoglavog orla? Simbol je isti na zastavama Albanije i Srbije, te mi nije jasno ko i na osnovu čega procenjuje šta je orao, šta kokoška, šta patriotizam, šta separatizam. Jasno je samo da je srpski beo, a albanski crn.

Đuraj tvrdi da je Srbija njegova zemlja, ovde želi da živi i radi, izvinjava se… To nekima nije dovoljno. Treba Đuraj da se pakuje i vrati odakle je došao. Da li će dogodine biti u Prizrenu ili Borči? Ili možda Švajcarskoj? Nije dovoljan Đuraj. Mediji bliski vlastima nedeljama sprovode „istragu“ albanskih pekara u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu… Ako Đuraj i njemu slični „lojalni“ Albanci, kako su nekad nazivani, „šaka jada“ faktički, ne mogu da opstanu, kako bi Srbija mogla da prihvati Kosovo i više od milion tamošnjih „nelojalnih“ Albanaca, kada bi, kojim slučajem došlo do nekog „Kopernikanskog obrta“ na Zapadu?

Imali smo i napad na građane novosadskog naselja Adice, psovanje „albanske majke“, Vulinovo pominjanje „Šiptara“, kongres radikala u Hrtkovcima, LJotićeve plakate u centru Beograda… Najupečatljivija je bila svinjska glava stavljena na Đurajev automobil i „prigodna, predramazanska“ pesma o paljenju džamija. Josip Broz je kao dete pametnije koristio svinjsku glavu, što mladi srpski šovinisti očigledno ne znaju, kao što verovatno ne znaju ni da nisu svi Albanci muslimani. Oko 20 odsto su hrišćani. Jedan od organizatora „skupa“ u Borči mnogo se naljutio zbog etiketa koje su im lepljene i rekao da „Nikoga ne mrze“. Kakvi su tek kada mrze.

Za sve je ipak kriva država koja svojim ćutanjem i nereagovanjem pokazuje da odobrava šovinističke ispade. Vlast pokazuje i da Srbija nije pravna država, jer ne poštuje svoje zakone i Ustav u kome, sem da je Kosovo deo Srbije, u članu 49 piše: „Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti“.

Krivični zakonik Srbije u članu 317 propisuje i zatvorske kazne za „izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti“. Član ima tri stava, u prvom se navodi da će onaj „ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji“ biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. U drugom i trećem se konkretnije navode krivična dela (zlostavljanje, ugrožavanje sigurnosti, izlaganje poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola…) duže zatvorske kazne, od jedne do 10 godina. Ima u Borči i Hrtkovcima posla za pravosudne organe. Samo im ne stiže mig odozgo. Zato nekim drugim očigledno stiže. U Beogradu stigao mig za grejanje.