Foto: Radenko TopalovićStric Albert, jedan od likova u velikom delu gledalaca u Srbiji omiljenoj humorističkoj TV seriji „Mućke“ imao je uzrečicu „Tokom rata…“ („During the war…“). Ja imam nešto drugačiju. Kada počne jesenje ili prolećno zasedanje Skupštine Srbije, ako, priznajem sve ređe, gledam prenos ili češće izveštaj o radu najvažnijeg zakonodavnog tela zemlje, prisetim se kako je bilo dok sam ja izveštavala iz Skupštine.
Stric Albert je „ulepšavao“ svoju više nego skromno ratnu karijeru, a ja svoju, u poređenju sa nekim drugim koleginicama, skromnu karijeru skupštinskog izveštača, ne ulepšavam, ali se sa setom sećam. Bilo je svega u tih nekoliko godina mog skupštinskog izveštavanja, koje se protezalo pre i posle 5. oktobra. Pratila sam sednice kojima je vladala prvo SPS većina, onda DOS u raznim oblicima. Svega je bilo, svađa, pretnji, uvreda, ali u poređenju sa aktuelnim sazivom, sve ranije Skupštine bile su akademije nauka.
Šta sada imamo? U Skupštini počela nova sednica, a pred poslanicima je i predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji bi EU trebalo da pošalje poruku da Srbija kao radi na reformama, ali sve im manje ljudi u Evropi veruje. Švedska prva prelomila i zbog korupcije ukinula pomoć pojedinim državnim institucijama Srbije.
Mnogo je zanimljivija druga tačka dnevnog reda, Predlog zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, odnosno „leks specijalis“ za zgradu Generalštaba arhitekte Nikole Dobrića, koju predsednik Aleksandrar Vučić izgleda želi da pokloni zetu američkog predsednika Trampa. Kao da mu je dedovina iz Čipuljića.
Naravno da 110 poslanika SNS-a koji su potpisali ovaj zakonski predlog ne pominje gradnju hotela i stambeno poslovnog kompleksa DŽerada Kušnera, prvog zeta SAD, ali znamo o čemu se radi. Još jednoj pljački građana, kršenju zakona i Ustava, korupciji, uvredi zdravog razuma, uništavanju kulturnih dobara ove zemlje radi interesa stranih investitora i domaćih vlastodržaca…
Srbija je školski primer toga da velike kvazipatriote i nacionalisti uspešnije od bilo kakvih „izdajnika“ i „stranih plaćenika“ uništavaju svoju zemlju, narod i građane. „Naš“ predsednik često kaže „Srbiju volim više od svega“, što ne zvuči normalno pošto ima decu i porodicu, koji bi valjda trebalo da su na prvom mestu, a uzgred u praksi ne pokazuje toliku ljubav prema državi i narodu.
Ali, ima i dalje ljudi koji mu veruju. Dokazuje to i prizor ispred Skupštine. U Skupštini kao rasprava, a ispred Ćacilend na jednoj strani, na drugoj Dijana Hrka, majka koja štrajkuje glađu jer ni posle godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu nisu otkriveni krivci za smrt njenog sina i još 15 građana.
Tu političke i ideološke razlike gube svaki smisao. Ne bi trebalo da ima veze ko za koga glasa, ko je za levicu, desnicu, EU, Rusiju, ko je nacionalista, ko „građanista“, jer nije normalno da ispred zgrade parlamenta, koji bi trebalo da bude najvažniji državni organ postoji vašarsko-šatorsko naselje koje policija štiti.
A na drugoj strani majka koja štrajkuje glađu zbog smrti sina i još 15 ljudi. I ovi prvi, koji predsednika vole i on njih, vređaju istu, Dijanu Hrku i njene pristalice gađaju flašam, pirotehnikom, trešti muzika i poruka „Pošla majka sina da potraži“… Da li smo dostigli krajnju fazu ludila ili možemo još gore? Postoji li dno za nas? Del Boj je imao izreku „Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri“. Mi biti milioneri nećemo, ali da li ćemo bar malo razuma sačuvati?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
