Kafanske priče 1

Tako su bar za Danas izjavili predstavnici stranaka članica ove opozicione organizacije.

Iz Đilasovog SPP poručuju da Jovanović ne prelazi kod njih, a naši sagovornici naglašavaju „da se jedinstvo opozicije u borbi protiv aktuelne vlasti ne sme poremetiti, makar ne zbog kafanskih izjava jednog čoveka“.

Lepo rečeno, no koji stepen poverenja iko ko pročita rečenicu u kojoj se pominju opozicija i jedinstvo može da ima?

Ni vlast nije jedinstvena.

Kako se samo Vladimir Đukanović i Zorana Mihajlović svađaju, a tek socijalista Novica Tončev. Zašto onda očekujemo jedinstvenu opoziciju?

Razlike su prirodne i normalne, a ozbiljniji problemi opozicije su kadrovi kojima većina ne veruje, kao i nesposobnost da nađu način da građanima predoče svoje ideje.

Naravno, kada se tome dodaju SNS jurišnici, Vučiću bliski tabloidi, opoziciji nije lako. Ne treba im otežavati, ali ponekad se sami nameste.

Kao što se sada Jovanović namestio.

Pitanje je ko mu je „smestio“? Vlast ili opozicione kolege?

U šta se to Srbija pretvara kada čovek ni u kafani ne može da „oplete“ po drugim nacijama, verama, ženama?

Jovanović je svojim izjavama šokirao javnost, koja je zgranuta njegovim „šešeljevskim“ stavovima, kao da nije svesna u kakvom netolerantnom društvu živimo.

Čini se da je Jovanović ovime zapečatio svoju političku karijeru, ali videćemo.

Ova zemlja brzo zaboravlja.

Srbija, bar njen opozicioni deo,  može da se nada.

Uskoro dobija novi opozicioni pokret „Za sve moje ljude“, čije je osnivanje najavio popularni i rečiti doktor Dejan Žujović, načelnik Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti.

Za razliku od većine ostalih kolega, dr Žujović je oštar na jeziku i svoje kritičke stavove prema vlasti ne krije.

Izjavljuje, piše kolumne, učestvuje u akcijama…

Najavio je da funkcioner njegovog budućeg pokreta neće moći da bude osoba koja je bila član određenih stranaka, koja je promenila više od dve partije, koja je završila privatnu srednju školu ili fakultet i koja je rođena van Srbije.

Bivša poslanica DS Gordana Čomić ga nazvala „budalom“.

Nije se izgleda puno nasekirao „tetovirani doktor“. „Gospodo, otvaram svoj restoran i tražim da barmen ima plave oči“, odgovorio je u svojoj kolumni na portalu Nova S.

– Više verujem rođenom Pazarcu, Bošnjaku, nego Gordani Čomić, dodaje doktor koji najavljuje kandidaturu na predsedničkim izborima. Kaže da će biti otvoren za sve „ljude dobre volje“ i želi što više pripadnika nacionalnih manjina. Da li je sramota tražiti da funkcioner koji pretenduje na osvajanje vlasti bude rođen u Srbiji? Mnoge zemlje kao uslov za političku aktivnost ili najviše funkcije imaju odredbu o mestu rođenja. Nedavno je to pitanje ponovo pokrenuo američki predsednik Donald Tramp, u slučaju kandidatkinje Demokratske partije za potpredsednicu Kamale Haris. Ranije je dovodio u pitanje mesto rođenja Baraka Obame.

Srbija je ipak specifična. Pominjanje nacije, rase, vere, pola u stilu Nikole Jovanovića sramna je uvek i svuda, ali pošto je ova zemlja decenijama bila deo širih jugoslovenskih državnih tvorevina, deplasirano je govoriti i o mestu rođenja kao uslovu za političko delovanje. Bar se to čini meni, muslimanki, Bošnjakinji, rođenoj u Srbiji.