Da li je Jelisaveta Seka Sablić „kraljica komedije“ u Srbiji?
Mnogi, u koje i ja spadam, smatraju da jeste.
Možda je to pomalo nepravedno, jer Sablić se u svojoj višedecenijskoj karijeri dokazala kao ozbiljna pozorišna i filmska glumica, ali za većinu će ostati prepoznatljiva po komičnim ulogama.
Kao mlada pevačica Rajka u „Burdušu“, čuvena Kristina u „Maratoncima“, Dobrila u „Davitelju protiv davitelja“…
Briljirala je u brojnim domaćim serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Ljubav, navika, panika“…
Uspevala je da se nametne i epizodnim ulogama, poput Seke u filmu „Rad na određeno vreme“.
Ma i od reklama je pravila umetnička dela. Sećate se one za kafu i čuvenog: „Nešto si tela?“
Dobitnica je najprestižnijih nagrada i priznanja, kao što su: Dobričin prsten, Žanka Stokić, Zlatni ćuran, Sterija, Zlatna arena, Oktobarska grada Beograda…
Za prošli broj nedeljnika NIN izjavila je da je budućnost teška i da će ljudi nastaviti da odlaze odavde.
„I to je prirodno. Otadžbina je tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme“, poručila je Sablić.
Time je izgleda potresla vladajuću garnituru koja pokušava da nas ubedi da živimo u „zlatno doba“.
Javio se poslanik SNS Marko Atlagić, koji je u Skupštini utvrdio da se Sablić uključila u „napade “ na Aleksandra Vučića i da joj, zbog izjave o otadžbini i sarmi, „nedostaje patriotizam“.
„Patriotizam je kamen temeljac čovekove moralnosti, svetinja čovekove duše. Zapamtite, gospođo Sablić, patriotizam je najveći ukras čovekove duše, koji vi, gospođo Sablić, ne posedujete“, poručio je Atlagić.
Ta rečenica zvuči iščašeno i skoro bolesno.
Da li Atlagić poseduje nekakav merač patriotizma i duševnosti?
Šta i ako neko nije patriota?
Znači li to da nema dušu?
Verujem da je ljudskost mnogo važnija od patriotizma, ali kako je moguće da poslanik SNS, poznat po najprizemnijim napadima na političke protivnike i žučnim odbranama predsednikovog lika i dela, sebi da pravo da napadne veličinu kao što je Seka Sablić i drži joj lekcije?
Samo zato što se usudila da kaže šta misli i što se ne slaže sa aktuelnim režimom.
Reakcije su bile brze.
Reagovali su pojedinci (Goran Šušljik: „Da ne bude zabune, meni je Seka Sablić domovina“), ali i Udruženje dramskih umetnika Srbije ocenom da napadi govore o onima koji umetnicu napadaju, a ne o umetnici.
„Jelisaveta Seka Sablić je glumačko, umetničko ime koje samo sebe svojom veličinom brani. Ona je vrhunska umetnica, ovenčana najvećim nagradama i priznanjima, voljena i poštovana. Njeno delo, pozorišno, filmsko i televizijsko čine je živim kulturnim dobrom ove zemlje i naroda. Nadamo se da će svi koji su čuli šta je izgovoreno u Narodnoj skupštini prepoznati da to nije samo napad na Seku, nego i na sve građane koji umetnicu poštuju i vole, na kulturu naše zemlje, na pravo na slobodu da iznosimo svoja osećanja i mišljenja na bilo koju temu“, piše u saopštenju.
Seki Sablić zaista nije potrebna odbrana i sigurna sam da se nije potresla zbog Atlagićevih reči, ali javnost mora da reaguje zbog atmosfere koja se stvara u Srbiji, kojom se država i patriotizam izjednačavaju sa uvlakaštvom predsedniku i poniznost vladajućoj stranci.
Da se razumemo, ima Atlagić pravo na stav i izražavanje istog, nije Seka Sablić „zaštićena vrsta“, ali može li to da malo racionalnije, a ne pljuvački, uz držanje lekcije o patriotizmu?
Čime je to Atlagić veći patriota od Seke Sablić?
Ali, to je Atlagić.
Možda je i pitanje, kako je on univerzitetski profesor? Valjda je stručan, ali elokvencija mu baš i nije na akademskom nivou.
No, važno da je „patriota“. I da ima člansku kartu SNS. I da mnogo, mnogo, mnogo voli predsednika…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
