Mašala

Pokušavali su u nedelju uveče da moju pažnju ometu tim drugim krugom predsedničkih izbora. Na svim TV su prikazivali neke grafikone, kajrone, procene izlaznosti, ali nisam se dala. Pažljivo sam gledala omiljenu seriju „Sulejman veličanstveni“. Suljko poljubio Belu, njegov štićenik Bali beg, sin smederevskog valije (ništa bez Srbijice), upao u sobu svoje ljube Armin. Veliki jaz između njih – vera. Babo Džošua ne da ćerku Armin, Jevrejku dakako, muslimanu. Pa makar taj musliman bio bogat, zgodan, sultanov miljenik. Kud će šta će, Bali beg je morao da otme Armin. Zahladneli odnosi između sultanije Hatidže, Suljkove jedine seje i supruga joj velikog vezira Ibrahim-paše, sultanovog vernog druga. Zmija od sultanije Hurem spletkari li spletkari, ali se uplašila princeze Izabele. Taman se zahuktalo, kad stiže kraj odveć kratke epizode i evo ga opet Cesid i Marko Blagojević. Vodi Nikolić sa dva odsto.

Ček, ček, pa ovaj očekivano rutinski drugi krug predsedničkih izbora odjednom postade zanimljiv kao ljubavni zapleti na sultanovom dvoru. Ubrzo nam je saopšteno da se desilo ono što je Srbija godinama uspešno izbegavala – Tomislav Nikolić je izabran za predsednika. Mašala i nek je sa hairom. Kako se to čudo desilo? Zašto? Šta će biti dalje? To su neka pitanja o kojima Srbijica od tog famoznog drugog kruga raspravlja. Smenjuju se političari, analitičari, novinari, eksperti… Pa da se i ja izjasnim. Delimično sam iznenađena Tadićevim porazom, ali bio je ovo, ipak, očekivan epilog. Jednostavno, ja i 90 odsto moje okoline, tradicionalni glasači prodemokratskih snaga nismo glasali. Sledio nas, očigledno, veliki broj bivših birača Borisa Tadića. Kritičarima koji tvrde da smo time pokazali neodgovornost i nezrelost jasno ću odgovoriti da me baš briga. I te „demokratske“ snage su prema meni i mojoj okolini pokazali neodgovornost i nezrelost. Aroganciju, bahatost, pljačku, korupciju i uvredljivo bogaćenje da ne pominjem, i šta su očekivali? Moja malenkost od uvođenja višestranačja glasa za demokratske snage. Pre osam godina, glasaj za Borisa da ne pobedi četnik Toma – glasala. Drugi put, 2008. glasaj za Borisa da ne pobedi grobar Toma – glasala. Treći put, glasaj da ne pobedi diplomac Toma, e, neću, dosta je bilo. Glas jednom mora i da se zasluži, a ne samo traži po inerciji, da ne pobedi manje zlo.

Šta dalje? Ništa. Srbija će dobiti vladu, ne brinite. Dogovoriće se naši političari o koaliciji i kohabitaciji, ali sa Tomom, Borisom, Ivicom, Čedom, Mlađanom… svejedno – loše nam se piše. Sve je to meni savršeno jasno, ali nešto mi ne ide u glavu- Zašto se Sulejman veličanstveni zaljubio u onu histeričnu Hurem? I da li bi Đoković izgubio u Rimu da je pobedio Tadić?