I dalje ga vezujem za SPO, mada je kraće vreme bio u DS i Srpskoj liberalnoj stranci. Ko beše Milan Božić? Pristojan, fin, obrazovan, elokventan gospodin. Zadovoljstvo je bilo slušati ga. Funkcioner SPO, savetnik Vuka Draškovića, zamenik gradonačelnika Beograda, republički i savezni poslanik, savezni ministar… Profesor i dekan Matematičkog fakulteta, bavio se istorijom, kulturom uopšte… Renesansni tip, bogata biografija. Svaka čast.

Kratko sam gledala emisiju i bila neprijatno iznenađena. Izmenio se Milan Božić. Glas njegov, sve ostalo drugačije. Normalno, „godine su prošle pune muka“, ali nije to problem. Pada u vatru, prekida kolege, takođe univerzitetske profesore Vladetu Jankovića i Mariju Bogdanović. Milan Božić li je to? Čujem, izazvao salve negativnih komentara, prozivaju ga da na narodnoj grbači zarađuje stotine hiljada dinara, a tvrdi da može da se živi sa platom od 300 evra. Taj deo emisije nisam gledala, ali imam „repliku“. Da li je Milan Božić osumnjičen ili optužen za korupciju ili krađu? Nije. Zašto onda ikome smeta što dobro živi i zarađuje? Dokle ćemo da robujemo egalitarističkim stereotipima? Bob Rok je lepo govorio: „Bolje živjeti 100 godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi“. Da nije problem u tome što, na primer, ni Dragan Đilas ni Vuk Jeremić nisu optuženi za malverzacije, a svakodnevno prolaze medijsku torturu vlasti? Ili što političari žive uglavnom od budžetskih, znači, naših para? „Obični“ građani Srbije siromaše, političari se bogate. Ali, zar političari ne dolaze na vlast, pored ostalog i glasovima građana Srbije?

Milan Božić je 2011. prešao u tada opozicionu SNS. „Užasno stanje u koje je aktuelna vlast dovela Srbiju traži da se svi mi koji smo nekoliko godina bili van politike probudimo i opet radimo“, izjavio je tom prilikom. Tada zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić ocenio je da se radi o stručnom, ozbiljnom i odgovornom čoveku, kao i da su takvi uvek dobrodošli u redove naprednjaka. Svašta se nađe u „malom mozgu“ i odmah se ja setim da nije Vučić uvek pohvalno govorio o Božiću. Gugl obavi svoje i „izađe“ tekst iz 2007. pressonline simptomatičnog naslova „O’ kle lova?“, u kome možemo da pročitamo da se „nekadašnji funkcioner SPO-a, fakultetski profesor Milan Božić, baškari u stanu od 200 kvadrata, vrednom najmanje 320.000 evra prepunom antikviteta i retkih komada nameštaja“. Kao da svi treba da živimo u 50-60 kvadrata.

„Srpski političari sa kojima je Press razgovarao preneraženi su veličinom Božićevog stana i luksuzom u njemu. Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, kaže da poznaje mnogo profesora, ali da nijedan od njih nema tako ogroman, luksuzno opremljen stan. „Božić je stan najverovatnije stekao „pošteno“, dok je bio gradski funkcioner. Ko god je imao vlast u Beogradu, ne samo SPO, već i ovi sada, može sebi da priušti šta hoće“ rekao je Vučić“. Dakle, dok je Božić bio u SPO bio je „pošten“. Koju godinu kasnije, prešao u SNS i postao „stručan“. „Da, možda ne“.

Kao skoro svi funkcioneri SPO, Milan Božić je poznat po članstvu u raznim odborima. Na čelu je Nadzornog odbora „Telekoma“. Svojevremeno je predsedavao Upravnim odborom „Studija B“. Šuškalo se da će biti direktor RTS, ali ga to nije zanimalo. „Mesto direktora RTS je dosadno. Ja bih pre da budem šef policije“, govorio je Božić. Valjda ga je ta ambicija napustila. Kako bismo bez Nebojše Stefanovića na čelu MUP? I bez državnih sekretarki.