Od Vimbldona do Sarajeva

Đoković je uspeo da ostvari snove zato što je: a) talentovan, b) vredan, c) imao je podršku svoje porodice. Kada mu je pomoć bila najpotrebnija, na početku karijere, Srbija mu nije pomogla i sa kojim pravom se danas kiti njegovim uspehom? Da se, ne daj Bože, kojim slučajem Srbija „umešala“, Đoković danas sigurno ne bi bio prvi već, u najboljem slučaju, 21. igrač sveta. Javili bi se klanovi sportskih radnika, zakulisne igre unutar Teniskog saveza i od današnjeg Đokovića ne bi bilo ni traga. Uzgred, Srbija, ubeđena sam, neće pomoći ni budućim Đokovićima u tenisu, ostalim sportovima, nauci i drugim delatnostima. Nek Đoković zato uživa u uspehu koji je ON, a ne „MI“ zaslužio, ode u Monako i na miru se sprema za nove radne pobede i turnire. Mladim talentima nek bude nauk. U se i u svoje kljuse. I verujte samo svojim bližnim.

Bilo je lepo, ali sve što je lepo kratko traje, te se moramo vratiti surovoj svakodnevnici. Meni tako već stigao račun Infostana, a čini mi se da sam juče platila prošlomesečni. Dobro je, bar nije uvećan. Predsedniku Srbije Infostan sigurno nije stigao, ali ima on svoje probleme i radne zadatke kojim mora da se posveti nakon Vimbldona. Pošto Boris Tadić nije uspeo da svoje trenutno radno mesto „uvali“najboljem teniseru sveta (pametan je Đoković, a biće još pametniji ako se odlučnije distancira od političara koji bi da se „ogrebu“ o njegov uspeh), danas mora da ode u Sarajevo. U službenu posetu susednoj Bosni i Hercegovini. Mašala i nek je s hairom, rekli bi moji Bošnjaci. Možda bi Tadić radije, po običaju, u Banjaluku kod druga Dodika, svratio, no poseta Sarajevu dogovorena u Karađorđevu, a i u manjem entitetu BiH izgleda mnogi ne simpatišu našeg predsednika od hapšenja Ratka Mladića. A i krajnje je vreme da obiđe rodno Sarajevo i vidi je l’ Miljacka gdje je nekad bila.

Tadićeva poseta Sarajevu, reči koje će sigurno izgovoriti o poštovanju teritorijalnog integriteta BiH i jednakim pravima tri konstitutivna naroda, pozitivno će uticati na odnose dve države, region i ugled Srbije u svetu. Brisel od Beograda očigledno očekuje da, pritiskom na Banjaluku, utiče na formiranje BiH vlasti čime bi se odblokirao proces evrointegracija ove države koja očigledno kaska za susedima. Još kad bi se usudio da bosanskim Srbima i svom drugu Dodiku poruči da je Sarajevo njihov glavni grad, a ne Beograd… No, bilo bi to previše za ovu posetu. Biće dovoljno ako odmah po njegovoj poseti Sarajevu, u Banjaluku ekspresno ne ode neka njegova osoba od poverenja (Vuk Jeremić recimo) da „opere“ Tadića. I da nakon reči uslede i dela koja će pokazati da Srbija shvata i prihvata da se BiH sastoji od dva entiteta, Federacije i Republike Srpske. Svaka čast specijalnim vezama sa Banjalukom, ali ne treba zaboraviti Sarajevo. Banalan primer, zamislite kako bi se iznervirala svekolika javnost Srbije kada bi sarajevski mediji i političari koristili rečnik beogradskih kolega i govorili, na primer: na skupu tom i tom učestvovale susedne zemlje …BiH i RS. Da podsetim, BiH je država, a RS njen deo. U našoj verziji bi to zvučalo: Srbija i Vojvodina, Srbija i Šumadija ili, gle užasa, Srbija i Sandžak. Ne bi prijalo? Zamislite još vremensku prognozu u, recimo, Dnevnom avazu u kojoj bi, po ugledu na neke ovdašnje medije, bila geografska karta cele BiH i mog rodnog Sandžaka pride, bez ostatka Srbije i Crne Gore. Kad Novog Pazara nema u prognozama ovdašnjih medija, nek ga se sarajevski sete. Ali, bolje ne, glupost ne treba kopirati.

Đokoviću treba čestitati i zato što je njegov doček u ponedeljak, bacio u debelu senku pojavljivanje Ratka Mladića pred haškim sudom. Osveženog, zarumenelog i podgojenog Mladića retko ko je gledao tog dana. Lepo je rekao Satko Mujagić iz Saveza logoraša BiH:“Mladić je sramota za Srbiju, on nije heroj. Heroj je Novak Đoković koji je osvojio Vimbldon“.