Nema, doduše, „kuća od čokolade, prozora od marmelade“, ali ima zato najava brojnih graditeljskih poduhvata. Šta su nam obećali do sada u kampanji za beogradske izbore? Dok opozicija organizuje dosta skromne akcije, poruke koje se mogu čuti u tek nekoliko medija i na društvenim mrežama, SNS se baš „otvorila“. Sem završetka „Beograda na vodi“, obećani su nam metro, bar jedan most preko Save, stambena naselja na Adi Huji, Makiškom polju, blokovima 18 i 69, zgrada opere i baleta… Ima i „skromnijih“. Dragan Marković Palma, koalicioni partner SPS, najavljuje „jagodinski recept“. Kao što Jagodina šalje školarce na letovanje u Grčku, radiće to i Beograd. „Besplatno“, naravno.

Ima tu starijih i novijih ideja, neke projekte je najavljivao gradski urbanista Milutin Folić. Ambicioznost gradskih vlasti izgleda je inspirisala Grupu građana da najavi „Beograd Beogondole“ i „Beofuncity“. Inspirisali su i mene da podsetim na davnašnju želju. Da Beograd bude domaćin Olimpijskih igara. Zimske počele u Južnoj Koreji, ali Beograd je pre za „prave“, „velike“. Vremena za pripremu ima. Naredna Olimpijada 2020. biće u Tokiju, 2024. u Parizu, 2028. u Los Anđelesu. Više nego dovoljno vremena da se Beograd kandiduje i spremi za Olimpijadu 2032. Vreme brzo prolazi, vreme leti i dok trepnemo doći se 2022 – imaćemo metro, 2025 – ulazimo u EU i samo će nam Olimpijada faliti. Cena organizacije – sitnica, kada se uzme u obzir koliko će turista iz Bugarske i drugih zemalja doći i grad od njih zaraditi. Tokio planira da potroši 10 milijardi za OI 2020. Čini se puno, ali šta je to za grad koji fontanu plaća 1,8 miliona evra?

Beograd se inače dva puta već kandidovao za Olimpijske igre 1992. i 1996. U izboru domaćina Olimpijade 1992. zauzeo je odlično treće mesto, iza pobednika Barselone i Pariza. OI 1996. je dobila Atlanta, a Beograd je ispao u prvom krugu. Možda bude treća sreća?