Pa, idite na Kosovo 1

Možda se njima pozabavi zanimljivo nazvano ministarstvo za društveni dijalog, mada bi bolje bilo da se stari, dobri MUP zainteresuje za grupe i pojedince koji stoje iza više incidenata ovih nedelja u Beogradu.

Plašim se, međutim, da se reakcija ne svede na reprizu sramnog saopštenja dosadašnjeg Ministarstva kulture nakon napada na izložbu stripa.

Šta smo imali ovih dana i nedelja: upad na izložbu strip crtača u galeriji u Staroj kapetaniji, okupljanje ispred CZKD u vreme otvaranja festivala „Mirdita“, protest „Narodne patrole“ protiv migranata.

Sva tri događaja pokazuju sliku današnje Srbije i upozoravaju da se mora nešto učiniti jer je vrag odneo šalu.

Na skup desničara protiv migranata reagovala je levica.

Ali, ukoliko država oćuti, u problemu smo.

Biće još gore ako svojom (ne)akcijom nadležni pokažu ono od čega mnogi strahuju – da incidenti i organizatori imaju prećutno odobrenje i podršku države, mada je predsednik Aleksandar Vučić u nedavnom obraćanju osudio širenje mržnje i pretnje izbeglicama i migrantima.

Država, međutim, ništa nije preduzela protiv onih koji šire laži i mržnju, dozvolila je skup u parku pored Ekonomskog fakulteta, što malo čudi.

Pa, idite na Kosovo 2

Predsednik je osudio napade na migrante, ali su državni organi koji se uvek trude da ispune svaku predsednikovu želju ostali nemi.

Nereagovanje je znak odobravanja.

Onda se desi da u mom bloku 70 bude pretučen mladi Libanac.

Još se ne zna pozadina, a N1 javlja da su ga pratila četiri mladića, napala i pretukla.

Da li su to „Narodne patrole“ krenule u akciju?

Možda nisu, ali mnogima prvo oni padaju na pamet, što ilustruje stanje društva.

Ukoliko se, daleko bilo, ispostavi da su „Narodne patrole“, biće to poraz države.

Kada u nekoj zemlji pojedinci uzmu stvar u svoje ruke, počnu da dele pravdu i silu umesto nadležnih državnih organa, nastaje haos.

Na izbeglicama i migrantima se neće zaustaviti, jer posle „Jevreja i komunista“ dolaze ostali.

Svi mi koji mislimo, izgledamo, delujemo drugačije.

Ma, dovoljno je da mislimo.

Šta reći o ponovljenim incidentima na otvaranju festivala „Mirdita, dobar dan“, koji od 2014. povezuje kulturnu scenu Beograda i Prištine.

Inspiracija za festival koji organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine je Bekim Fehmiju, poznati jugoslovenski, albanski, kosovski i beogradski glumac, koji simboliše mogućnosti povezivanja dve kulture i naroda.

Znaju to Milica Đurđević, Miša Vacić, Simo Spasić i slični koji su se okupili uoči otvaranja festivala i pokušali da ga spreče.

Usta punih Kosova, srpstva, nacionalizma, patriotizma, ovakvi rade najpre na štetu svog naroda i države.

Pokazuju da, iako u Ustavu drugačije piše, „južna srpska pokrajna“ faktički nije i neće biti Srbija.

Ako ovim uglavnom mladim ekstremistima smeta festival na kome gostuju albanski umetnici, kako misle da sutra „vrate“ Kosovo?

Demonstranti protiv „Mirdite“ i izbeglica, u svom vokalno i vizuelno bogatom repertoaru najčešće pominju Kosovo i najavljuju povratak.

Zanima me, šta ih sprečava?

Zar Kosovo nije Srbija?

Ako mogu do Niša, Leskovca, što ne bi i do Prištine otišli?

Možda da odu baš u vreme održavanja festivala „Mirdita, dobar dan“ u glavnom kosovskom gradu?

Koliko mi se čini, u Prištini do sada nije bilo incidenata.

Nezadovoljnih je verovatno bilo, ne i protesta. Rečnikom ambasadora Đurića rečeno – 1:0 za Prištinu.