„Pametni“ voajerizam

Pre nekoliko meseci na auto putu pored Beograda zapalio se i za nekoliko minuta izgoreo autobus pun putnika. Nijedno vozač se nije zaustavio da ponudi pomoć, ali su zato mnogi izvadili mobilni da snimaju. Gde su nestali ljudi pod A? Ima li saosećanja danas?

U navedenoj nesreći, na sreću, nije bilo žrtava, izuzev istraumiranih putnika koji su satima čekali drugi autobus, na 30-ak stepeni bez vode. U subotu je u stambenoj zgradi u centru Novog Pazara izbio požar u kome su izgorele tri žene, majka i dve ćerke. Majka je imala 60 godina, ćerke 25 i 32. Bile su siromašne Romkinje, jedna od njih izgleda retardirana, živele od milostinje i skupljanja đubreta. Dok su nesrećne žene gorele, neko je (ili neki) sa terase susedne zgrade, izvadio mobilni i snimao ljudske buktinje. Onda je to stavio na društvene mreže. Onda su mnogi, iako je bila naznaka – šokantan snimak žive žene gore u požaru, gledali. Da li je to normalno? Snimati nesreću u kojoj ljudi umiru u najtežim mukama? Ili je možda luđe gledati tako nešto?

Možda je sve to normalno, jer voajerizam je ipak prirodna ljudska pojava, kojoj su pametni telefoni samo dali novu dimenziju. Nesreće i ljudske tragedije imaju izgleda neku perverznu privlačnost, bar kod nekih ljudi, možda i zbog pomisli – Bogu (ili Alahu) hvala, nije se meni desilo. Da se razumemo, nikada ne bih snimala nesreću, ne samo što sam tehnički prilično nepismena, a tek mi na pamet ne pada da tako nešto gledam. Možda, ipak, bude neke koristi od ove tragedije. Videli smo da u jednom od većih gradova Srbije, sa oko 100 hiljada stanovnika faktički ne postoji vatrogasna služba. Dok su žene gorele, komšije su se okupile, mnogi unezvereni, drugi su pokušavali da pomognu. Onda se pojavili vatrogasci, ali njihovo vozilo nije imalo hidraulične merdevine. Prisutni Pazarci, oni što nisu snimali već pomagali stanovnicima zgrade koja je gorela, tvrde da vatrogasci nisu imali ni dušek na koji bi nesrećne žene mogle da skoče, ne sekiru da probiju vrata, a ni voda nije odmah potekla iz šmrkova… Možda će konačno Novi Pazar osavremeniti svoju vatrogasnu jedinicu.

Svuda se dešavaju nesreće. Požari u nekim zemljama možda izbijaju svakih 10 ili 20 sekundi, ali ono što je viđeno u Novom Pazaru u subotu je sramota tog grada i ove države. Onda je usledilo „drugo poluvreme“. Načelnici vatrogasne službe Novog Pazara i MUP za vanredne situacije Darko Belić i Predrag Marić tvrde da su reagovali profesionalno. Pazarci sa lica mesta kažu da nisu. Pokrenuto je pitanje ko je odgovoran za stanje vatrogasne jedinice-grad ili republika? Gradske vlasti obećale pomoć, proglasile dva dana žalosti, bili na licu mesta, obišli ožalošćenu porodicu… Pozvali da se tragedije ne politizuje. „Muftijina“ stranka, opozicija na lokalu, organizovala protest, traže ostavke gradske vlasti, koje imaju, kažu, pare za koncerte, ne i za vatrogasno vozilo.

Iz Barselone je istog dana stigla vest da je preminuo mali Dušan Todorović. Nesreće se dešavaju i dešavaće se. Nedužni će umirati i ginuti, samo što ima smrti koje mogu da budu sprečene. Neki oblici karcinoma nisu izlečivi, ali treba učiniti sve da obolelim, pogotovo deci bude pruženo svako moguće lečenje. Ali da neko umre zato što nema para, pa mu isključe struju, onda za grejanje koristi neispravnu plinsku bocu, pa stigne vatrogasno vozilo bez merdevina, a hidranti bez vode…

Istovremeno se nešto kao dešavalo na Gazivodama. Šta, niko ne zna, ali danima vlada histerija, a Vojska Srbije kao samo što ne krene na Kosovo. Valjda da opet „pobedi“ NATO. Nisu Gazivode daleko od Novog Pazara. Ili, možda jesu?