Pariski susret

Sam Vučić je ovaj jubilarni, 20. susret sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom najavio kao izuzetno važan i strateški bitan.

Na dnevnom redu se našlo više ekonomskih i političkih tema, a čini se da su najzanimljivije moguća gradnja, zajedno sa Francuskom, nuklearnih reaktora i kupovina francuskih vojnih aviona „rafal“.

Verujem da će Francuska, koja već ima važne poslove u Srbiji, od ove posete zaraditi milijarde, a šta će dobiti Srbija tek ćemo videti.

Ili možda nećemo?

Ukoliko se Srbija odluči za ukidanje moratorijuma na nuklearke, dobro je što će sa Francuskom graditi nuklearni reaktor.

Ta zemlja ima veliko iskustvo u korišćenju nuklearne energije, a našim će vlastima, koje su pokazale da ni rekonstrukciju ulice ne umeju da urade kako treba, pomoć itekako biti potrebna.

Što se „rafala“ tiče, važno je da je Hrvatska kupila polovne, a Srbija će valjda nove.

„Nemojte sumnjati u nameru Evrope da vas primi u svoje okrilje“, poručio je predsednik Makron, koji je u očima vlasti Srbije dobio status nove Angele Merkel, glavnog evropskog saveznika, a Francuska postala najvažniji ekonomski partner.

Ne tako davno bila je to Nemačka.

Podsetio je Makron na Banjsku, obavezu hapšenja učesnika ovog incidenta, ponovio da Srbija treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa Briselom, ali se nije baš pretrgao da pomene očito ozbiljne probleme srpskih vlasti sa poštovanjem demokratije i demokratskih institucija.

Možda zbog najavljenih poslova, možda mu je to u „četiri oka“ rekao?

Nije predsednik Vučić mogao da otćuti na Makronovu izjavu, koji je govoreći o Kosovu, rekao da su „obe strane nešto učinile“ i uz izraze poštovanja i prijateljstva, istakao da je Beograd učinio mnogo, a Priština ništa.

I održao kraći govor koji se može tumačiti kao diplomatska nesmotrenost ili hrabrost , zavisi kako posmatrate.

Odnosi Srbije i Francuske istorijski su važni, imaju uspone i padove, naročito od devedesetih godina i ratova na tlu bivše SFRJ.

Dokaz je možda samo NATO bombardovanje SRJ koje je zvanični Pariz podržao, ali se navodno usprotivio i sprečio rušenje beogradskih mostova.

Bilo je još nesrećnih epizoda, hapšenje Ramuša Haradinaja 2017. u Francuskoj po poternici Srbije, nesrećna reakcija Beograda na odluku o neizručenju, loš tretman predsednika Srbije na obeležavanju 100 godina završetka Prvog svetskog rata u Parizu, na primer.

Ali i lepših, kao što su posete Beogradu predsednika Širaka 2001. i Makrona 2019.

Predsednik Vučić poručio je da Srbija u mnogim oblastima ima dosta da nauči od Francuske.

Slažem se.

Verujem da je jedna od tih oblasti borba za svoja prava.

Koliko Francuzi vole da protestuju čudo jedno, ali imponuje njihovo buntovništvo i običaj da na svaki potez vlasti za koji procene da guši njihova prava ne reaguju podanički, što je u Srbiji običaj već protestom.

Druga oblast u kojoj bi Srbija trebalo da se ugleda na Francusku je funkcionisanje državnih institucija.

Vlada Francuske nedavno je tako usvojila zakon o migracijama, koji je u mnogim oblastima ispunjavao želje ekstremne desnice.

Ustavni sud Francuske je zatim većinu problematičnih mera ukinuo zato što nisu u skladu s Ustavom.

Ustav, Ustavni sud – šta to beše?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.