"Rat za mir" 1Foto: Luca Marziale / Danas

Dok sam slušala govor ruskog predsednika Vladimira Putina povodom Dana pobede setila sam se Svetozara Marovića. Jedini predsednik SCG, član „tria fantastikus“ DPS (uz Mila Đukanovića i Momira Bulatovića), od zatvorske presude zbog korupcije pobegao u Beograd gde živi godinama.

Na početku rata u SFRJ bio je autor jedne od poznatijih jezičko-političkih kovanica – „rat za mir“. Marović je ubeđivao javnost da napadi crnogorskih jedinica JNA na Dubrovnik i taj deo hrvatskog primorja nisu agresija već „rat za mir“, takoreći preventivni napad da ne kažem „specijalna vojna operacija“.

„Nije bilo moguće drugačije obezbijediti mir, moguće ga je bilo zaštititi silom, jer je sila na mir napala i krenulo zlo“, govorio je tada Marović. Putin je napad svoje zemlje na Ukrajinu slično objasnio. Rusija po njemu nije napala Ukrajinu već je „pružila preventivni otpor agresiji“. „Krajem prošle godine Zapad je otvoreno pripremao napad na Donbas i Krim i bilo je zahteva u Kijevu za nuklearno oružje, što je stvorilo neprihvatljivu pretnju na samoj našoj granici“, poručio je ruski predsednik u govoru povodom Dana pobede.

Rusija, stalno slušamo, ne napada Ukrajinu, ne ubija Ukrajince, ne ruši gradove, sela, bolnice, škole… Ona oslobađa Ukrajinu od nacista, NATO, Zapada i ostalih zala. Začuđujući broj ljudi u Srbiji veruje u to. Ili možda nije čudo. Verovali i Maroviću 1991. godine, mada se svakakva zla dešavala na ratištima SFRJ. Putin, dakle, ne koristi samo narativ Zapada uoči NATO napada na SRJ već i prosrpski iz krvavih ratova devedesetih.

Paradiralo se na Crvenom trgu, no džaba kada RTS nije prenosio. Paradiralo se i u Beogradu. U organizaciji ruske ambasade, „Besmrtni puk“ održan u glavnom i još nekim gradovima Srbije, ali i u susednoj Banjaluci i jednoj prestonici EU. Sofiji. Tamo došli i protivnici ruskog napada na Ukrajinu, bilo sukoba i koškanja. Svako ima pravo da velike dane obeležava kako želi, da se seća i iskazuje poštovanje žrtvama ratova, pogotovo ako su rodbinski vezani. Problem je kada, kao u slučaju „Besmrtnog puka“, dođe do zloupotrebe žrtava i istorije koja se koristi za pravdanje nekih aktuelnih poteza i ratova.

Ukrajina je tako zasenila Drugi svetski rat i Dan pobede, a čini mi se da postoji bar još jedna sličnost između Moskve i Beograda. Kao što u Srbiji, kada govore o NATO agresiji i s pravom je kritikuju ne žele da se podsete događaja koji su joj prethodili i ratova devedesetih, ni Rusi ne vole da govore o uvertiri Drugog svetskog rata. Pakt Ribentrop-Molotov, na primer, potpisan 23. avgusta 1939. Nacistička Nemačka i Sovjetski Savez ovim sporazumom o nenapadanju, „uzgred“ dogovorili podelu Poljske, Rumunije, baltičkih država. Sovjeti napali i okupirali delove istočne Poljske ubrzo nakon nacističke agresije. „Crvena armija“ napala Finsku, instalirane prosovjetske vlasti u tri baltičke zemlje, okupirane Besarabija i Severna Bukovina u Rumuniji. Onda Hitler „promenio ćurak“ napao SSSR juna 1941. i potpisao sebi i svojoj zemlji smrtnu presudu.

Sovjeti jesu imali najviše ljudskih žrtava u Drugom svetskom ratu, ali ne treba zaboraviti ni ovu stranu njihove herojske istorije. Svaki narod i država imaju neke sramne strane i događaje. Veći narodi i države to više takvih događaja, bez obzira da li su Rusi, Amerikanci, Kinezi, Britanci… Nismo samo mi Balkanci „šugavi“. Svi imamo „kosture u ormanu“.

Nakon završenih ratova, Marović se izvinio za zločine i priznao da je i sam bio „žrtva predrasuda i emocija“. Tu se sličnost završava. Putin se izviniti sigurno neće.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.